Kako su izgledala poslednja 24 časa života doktora, Argentinca, kubanskog revolucionara, koji je odmah posle smrti postao ikona pop kulture?
Vratimo se u 8. i 9. oktobar te 1967. godine.
Nakon što je, zajedno s Fidelom Kastrom, pobedio na Kubi, veliki revolucionar je postavio sebi novi zadatak i misiju — borbu protiv političkih režima koje je mrzeo, gde god da se oni nalazili. Sledeća stanica na kojoj je trebalo da započne pobunu bila je Bolivija.
Međutim, započevši novu revoluciju, Če je napravio kardinalnu grešku — raspoloženje lokalnog stanovništva na samom licu mesta bilo mu je totalna nepoznanica. Nekolicina lokalnih seljaka bila je spremna da se odrekne svega zbog gerilskog načina života, ali to nije bilo dovoljno. Čak ni sa lokalnim Indijancima Ernesto nije mogao da postigne skoro nikakav dogovor.
Jedinica bolivijskih rendžera, koja je ujutru 8. oktobra počela da traga za logorom Če Gevare, počela je da pretražuje dugi šumskim kanjon obrastao gustim grmljem. Oko 13 časova izviđačka četa je naletela na gerilce.
8. oktobar, 13.00
Jedinica kapetana rendžera Garija Prada bila je prva koja je otkrila i otvorila vatru na Čeove partizane. Jedna grupa ih je vezala vatrom, a druga se brzo prebacila na vrh kanjona. Če Gevarina grupa se našla pod unakrsnom vatrom. Sâm komandant je rešio da se bori do poslednjeg.
8. oktobar, 14:00
Komandant je ranjen. Neprijatelj se sasvim približio. Kapetan bolivijske vojske Gari Prado vezao je Če Gevarine ruke svojim opasačem.
8. oktobar, 15:30
Vojnici su ostali sa Če Gevarom na dnu kanjona. Potpukovnik bolivijske vojske Andreas Selič ponosno je rekao zarobljeniku: „Naša vojska nije ono što ste mislili.“
8. oktobar 17:00
Selič je poslao Čea u pratnji nekoliko oficira i vojnika u La Igueru, seoce od 17-18 kuća koje se nalazilo u blizini kanjona. Tamo je El Komandante zaključan u kancelariji lokalne škole.
8. oktobar 20:00
Andreas Selič je pokušao da razgovara sa zarobljenikom, ali je Če počeo da agituje za socijalistički sistem. Odlučili su da odlože razgovor do jutra.
9. oktobar, 07:30
Sledećeg jutra, helikopter je sleteo u La Igueru. Iz njega su izašli pukovnik bolivijske vojske Zenteno Anaja i specijalni agent CIA Feliks Rodrigez. Kubanac koji se borio protiv Kastra i Če Gevare tokom revolucije na Kubi, mnogo puta se suočavao sa njim. Sada su se stari protivnici sreli i lično.
9. oktobar, 08:00
Pukovnik Zenteno Anaja pokušava da ispituje komandanta čitavih sat vremena. Če je bio vezan na podu, a pored njega su bila i dva mrtva tela njegovih saboraca. El Komandante je samo ćutao.
9. oktobar, 8:30
Tokom ispitivanja, trebalo je doneti odluku da li će Če živeti. U Boliviji smrtna kazna nije postojala i svi su shvatili da bi El Komandante suđenje iskoristio kao odličnu predstavu.
9. oktobar, 12:00
Saslušanje je prekinuo telefonski poziv. Rodrigez je izašao napolje, ostavljajući Čea u sobi. Dobio je digitalni kôd „500-600“. „500“ je značilo „Če Gevara“, „600“ — „eliminisati“.
9. oktobar, 12:10
Rodrigez se obratio pukovniku Zenteni: „Dobijena je naredba da se likvidira Če Gevara, ali je on mnogo korisniji živ, a pogubljenje bez suđenja nije dobro.“ Usledio je odgovor: „Ovo je naredba predsednika.“
9. oktobar, 13:30
Rodrigez se vratio u prostoriju u kojoj je sedeo Če. Dok su razgovarali, stigao je helikopter sa hranom i opremom za vojnike. Pilot je želeo da fotografiše Čea.
9. oktobar, 13:35
Zarobljenik je izveden iz škole. „Pogledajte komandante, kako lete ptice“, rekao mu je Rodrigez. Če se nasmejao, ali je odmah nakon toga ponovo postao ozbiljan. I tako je nastala čuvena fotografija Če Gevare, samo nekoliko minuta pre nego što je ubijen.
9. oktobar, 13:40
Rodrigez je prišao Čeu. „Komandante, izvinjavam se, učinio sam sve što sam mogao.“
9. oktobar, 13:45
Če Gevara je izneo poslednje želje. Zamolio je da njegovu pušku daju čuvaru koji je dobro postupao prema njemu. Pored toga, zatražio je da prenesu Fidelu Kastru da će uskoro videti pobedu revolucije u Americi, a supruzi — da se ponovo uda i pokuša da bude srećna.
9. oktobar, 13:50
Rodrigez je izašao na trem i naredio naredniku Teranu da puca u Če Gevaru, tražeći da mu ne puca u glavu već u grudi da bi izgledalo kao da je poginuo u boju. Terano je ušao u sobu s poluautomatskim karabinom u ruci. Vodnik je bio vidno nervozan. Počeo je sa rečima: „Če, došao sam da razgovaramo…“ Ali se on brecnuo: „Nemoj biti idiot, znam da si došao da me ubiješ, ali želim da znaš jedno: ubijaš čoveka.“
Odjeknuli su pucnji!
9. oktobar, 14:00
Oficiri su ušli u sobu. Bolivijski komandant Selso Torelio je rekao: „Kurvin sine, ubio si toliko mojih ljudi.“ Ubrzo je stigao i helikopter. Ubijenog Čea već je blagosiljao katolički sveštenik.
Leš je izložen i predstavljen javnosti i štampi. Telo Če Gevare odmah je postalo predmet hodočašća. Nekoliko dana se rešavalo šta da rade sa njim. Načelnik Generalštaba bolivijske vojske general Ovando Kandija predložio je da se Če Gevari odseče glava, kako bi imali tačan dokaz o smrti. Međutim, Rodrigez se suprotstavio sledećim rečima: „Generale, vi ste načelnik Generalštaba, ne možete imati ljudsku glavu kao dokaz.“
Na kraju, odlučili su da se ograniče na otiske prstiju. Doktor je lešu odsekao ruke i stavio ih u posudu sa formalinom, a ostaci su sahranjeni na ivici aerodroma.
Zemni ostaci čuvenog El Komandantea ekshumirani su 1997. godine i preneseni na Kubu.
Zemaljsko putovanje Ernesta Če Gevare završilo se u Boliviji u oktobru te 1967. godine, ali to je bio samo početak nove priče i novog života Čea — kultnog heroja i ikone pop kulture, čiji lik i delo su svima veoma dobro poznati i danas, 51 godinu posle smrti.
