Džaferović (61) je potpredsednik najuticajnije političke partije među Bošnjacima, Stranke demokratske akcije (SDA), u koju je ušao ratne 1993. godine.
Godine 1996. izabran je za sekretara ratne bošnjačke tajne službe, poznatije kao AID.
Sarajevski mediji na koje SDA nema uticaj, napominje se u tekstu, neretko su predstavljali Džaferovća kao političara koji je „ponikao iz kadrovskog rasadnika AID-a“ i koji je „unutar SDA uvek bio odan klanu Bakira Izetbegovića, čak i u vreme vladavine Sulejmana Tihića, kada Izetbegović nije imao dobru unutarstranačku poziciju“.
U Parlamentarnoj skupštini BiH Džaferović je od 2000, kao kadar SDA jedan mandat proveo je u Domu naroda, a onda je 2014. izabran za poslanika u Predstavničkom domu, u kom je i dočekao kandidaturu za člana Predsedništva BiH.
U tom domu, po sistemu rotacije, obavljao je funkciju predsedavajućeg i zamenika predsedavajućeg.
To njegovo predsedavanje sve vreme su bojkotovali poslanici SNSD-a, tražili su i da bude smenjen, ne želeći da prisustvuju sednicama kojima rukovodi čovek dovođen u vezu sa ratnim zločinima nad Srbima, navodi beogradski dnevnik.
Reč je, naime, o zločinima koje su počinili mudžahedini u srpskoj Vozući kod Zavidovića, a obimnu dokumentaciju sa dokazima o tim zločinima predao je Tužilaštvu BiH bivši potpredsednik Federacije BiH Mirsad Kebo.
Istraga protiv Džaferovića nikada nije pokrenuta.
S tamnom mrljom u svojoj službenoj biografiji, Džaferović će u ući u Predsedništvo BiH, gde će naredne četiri godine sedeti za istim stolom sa Miloradom Dodikom, po čijem su naređenju poslanici SNSD-a napuštali skupštinska zasedanja kojima je on predsedavao, zaključuje „Politika“.
