Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je nacrt Izveštaja o Srbiji, u kome se prvi put pominje i korekcija granica između Srbije i takozvanog nezavisnog Kosova.
Korekcija granica uvrštena je u izveštaj kao jedan od 27 amandmana, u kome se kaže da se podržava dijalog u kojem posreduje EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog dogovora između Srbije i Kosova.
„Smatra se da svaki sporazum može biti prihvatljiv samo ako je obostrano usaglašen, uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona i međunarodno pravo“, zaključuje se u amandmanu koji se odnosi na korekciju granica.
Odluke, zaključci ili rezolucije EP nemaju veliki uticaj na spoljnu i bezbednosnu politiku EU, objašnjava profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) Slobodan Samardžić, a usvajanje amandmana koji spominje korekciju granica ukazuje, prema njegovim rečima, na nešto drugo.
„To je znak da je politički pritisak prema takozvanom razgraničenju otišao daleko. On ide iz pravca SAD prema Evropi i tu sada treba „obraditi“ najjače zemlje, Nemačku, Francusku, Britaniju, koja izlazi iz EU, jer su protiv te ideje. Sada se krenulo na Parlament, jer deluje da je to neko zakonodavno i predstavničko telo, pa je važno to što oni kažu“, kaže Samardžić.
Stvar je, prema Samardžićevom mišljenju, opasna zbog toga što izveštaj EP nagoveštava, kako kaže, akciju u kojoj treba pridobiti jake članice EU da bi se dalo zeleno svetlo za razgovore o razgraničenju.
Svaka institucija u okviru sistema EU ima određenu važnost, pa i EP, kaže profesor FPN Dragan Đukanović.
„Ipak, imajući u vidu objektivne okolnosti kako deluje EU, mislim da je veoma značajno da se prvi put na ovaj način pominje (razgraničenje), čime se otvara mogućnost da se intenzivira dijalog Beograda i Prištine i da se stvori takva vrsta ambijenta koji bi osigurao da dođe do rešenja koje bi zadovoljilo obe strane“, objašnjava Đukanović.
Prerano je u ovom trenutku definisati šta se podrazumeva pod korekcijom granica, dodaje on, i treba sačekati neku od narednih etapa dijaloga, kada će, prema njegovom mišljenju, sve biti jasnije.
