Četiri različite ekipe naučnika biologa iz SAD rade na stvaranju genetski modifikovanog virusa koji bi trebalo da promeni DNK biljaka sa kojima bi došao u susret. Jedan deo naučne javnosti u Evropi smatra da je ovo pokušaj Amerikanaca da stvore perfidno biološko oružje.
Naučnici iz nemačkog Instituta „Maks Plank“, kao i njihove francuske kolege sa Univerziteta u Monpeljeu zajedno sa pravnicima Univerziteta u Frajburgu, objavili su u časopisu „Sajens“ veoma ozbiljan članak koji čitaoce ne može da ostavi ravnodušnim. Naime, u tekstu se razmatraju različiti aspekti „revolucionarnog programa“, na kojem rade agronomi i genetičari u SAD.
Američke eksperimente finansira agencija Ministarstva odbrane SAD odgovorna za razvoj novih tehnologija za vojsku Sjedinjenih Američkih Država DARPA. Ova agencija je učestvovala u razvoju tehnologija koje su praktično promenile svet, uključujući računarske mreže iz koje je nastao internet, osnove Globalnog pozicionog sistema (GPS), razvoj veštačke inteligencije i druge.
Ogledi naučnika u SAD bi trebalo do dovedu do toga da insekti budu prenosioci, odnosno transporteri genetski modifikovanih virusa do željenog mesta. Kada stignu do polja ili voćnjaka, insekti bi trebalo da poseju donesene viruse.
Kao cilj ovih eksperimenata i naučnog rada zvanično se navodi „potraga za mogućnostima povećanja otpornosti različitih kultura u slučaju suše, bolesti ili preterane upotrebe herbicida“. Pa ipak, evropski naučnici koji potpisuju članak objavljen u listu „Sajens“ pribojavaju se da je stvarni zadatak naučnika da stvore moćno biološko oružje.
DARPA ne krije svoje planove i još 2016. godine je objavila da radi na „pretvaranju insekata štetočina u saveznike u borbi za što veći prinos“. Glavni zadatak eksperimenata koji se vrše u tu svrhu jeste stvaranje tehnologije horizontalne genetske modifikacije živih organizama, u ovom slučaju insekata, kako bi se pomoću njih stvarale genetske promene na određenim biljnim kulturama. Teži se ka tome da se ovakvi ogledi ne rade samo u laboratorijama, već u prirodi, na poljima i voćnjacima, već zasađenim različitim kulturama, kako bi se proverila stvarna mogućnost povećanja prinosa uz upotrebu insekata kao „transportera virusa“.
Radovi na ovim istraživanjima su počeli leta 2017. godine i za eksperimente je izdvojeno 27 miliona dolara. Novac je bio podeljen između četiri multidisciplinarne grupe naučnika.
Bivši član Komisije UN za biološko i hemijsko oružje i vojni ekspert Igor Nikulin za Sputnjik objašnjava da u ove i slične projekte Pentagon ulaže milione ako ne i milijarde dolara. Naš sagovornik dodaje da je ova tema zaista aktuelna, imajući u vidu da je na teritoriji bivšeg SSSR-a, Amerika izgradila 30 laboratorija koje se bave sličnim ispitivanjima.
„Najrazvijenije laboratorije i dalje imaju SAD i Velika Britanija. U oblasti biotehnologija i genetskom inženjeringu, kao najsavremenijim naukama, ove dve države su daleko ispred ostalih. A postoje naznake da je još pre 30 godina tadašnji šef CIA Vilijam Kejsi naložio da se radi na izdvajanju određenih sojeva virusa u ove i slične svrhe“, objašnjava ruski ekspert.
Do sada se protiv štetočina koje šire bolest i izazivaju epidemiju ili u slučaju loših meteoroloških uslova mehanizam obezbeđivanja stabilnosti prinosa ogledao u promeni genetike samog semena. Sada se radi na stvaranju mehanizma da se putem insekata već zreloj biljci pošalje pomoć u vidu modifikovanog virusa koji bi trebalo da reši problem. Metoda koju razvijaju američki biolozi danas se može nazvati revolucionarnom i ona bi realno mogla da omogući postizanje neophodnog efekta. Međutim, naučni rad na usavršavanju ove metode krije i brojne potencijalno opasne posledice.
Doktor bioloških nauka i zamenik naučnog direktora Instituta biologije razvoja u okviru Ruske akademije nauka, Aleksej Kulikov za Sputnjik objašnjava kako je moguće koristiti modifikovane viruse.
„U prirodi se virusi nalaze svuda gde mogu naći domaćina, prema kojem se oni sami prirodno modifikuju, odnosno mutiraju. Iako su virusi ’usko specijalizovani‘, njih mogu prenositi različiti nosioci — znamo da u prirodi postoje infekcije koje prelaze sa životinja na ljude, upravo zato što se virusi lako prilagođavaju. Virusi funkcionišu tako što se ugrađuju u genom domaćina i mogu da utiču na njega. Kada se virus odomaći, on počinje da vrši njemu svojstvene funkcije. Naučnici u ovom slučaju žele da koriste datu osobinu virusa kako bi izmenili određena svojstva domaćina u kojem bi se on nastanio. Dakle, ideja je da ove modifikovane viruse ugrade u genom biljke da bi preneli, to jest promenili neki važan gen biljke domaćina“, ističe Kulikov.
Međutim, grupa evropskih naučnika, autori teksta u stručnom časopisu „Sajens“, ukazuje da istraživanja u ovoj oblasti mogu dovesti do dalekosežnih ali potencijalno veoma opasnih bioloških, ekonomskih i društvenih posledica. Naučnici sumnjaju da projekat nije u stanju da donese realne koristi poljoprivredi.
Da li ovaj program „Insekti saveznici“ odgovara normama bezbednosti čovečanstva? To zasad niko ne zna i zato su stručnjaci zabrinuti. Autori članka mole DAPRA da u narednim fazama omogući veću transparentnost istraživanja i dostupnost postignutih rezultata. Takođe, evropski naučnici pišu da „nema garancije da ova istraživanja u nekom svom segmentu ne narušavaju odredbe Konvencije o biološkom oružju“.
Aleksej Kulikov ističe u kojem slučaju se ova istraživanja mogu smatrati opasnim po čovečanstvo:
„Ako se pretpostavlja da virus koji se razmnožava u biljci ima nešto opasno za čoveka i ako se to posmatra kao genetsko oružje, onda ne mogu da zamislim koliko bi sofisticirana trebalo da bude ova konstrukcija kako bi virus funkcionisao i u ćelijama biljke i u ćelijama insekta i pri tome bio štetan po čoveka. Ako se ovi eksperimente sprovode zarad borbe protiv korova, to je onda opasno, ako ništa drugo zbog toga što je korov sastavni deo ekosistema i biocenoze. Ako se veštački pusti virusna infekcija na određenu teritoriju, posledice mogu biti veoma štetne. I uopšte, igre sa modifikovanim virusima su veoma opasne zbog sveukupnog efekta na prirodu. “
Zasad je, kažu poznavaoci prilika, deo plana realizovan u američkim staklenim baštama na eksperimentalnim kulturama kukuruza i paradajza. Poznato je i da kao „prevoznike“ modifikovanih virusa američki naučnici koriste skakavce i biljne vaši, a rade na tome da još neke vrste štetnih insekata „osposobe“ za novu dužnost.
Interesantan je i indikativan izbor kultura na kojima se vrše eksperimenti. Činjenica da se radi o kukuruzu, može da navede na pomisao da se radi o „ratnim pripremama“, jer milioni ljudi širom sveta od Latinske Amerike do Afrike zavise upravo od prinosa ove žitarice. Autori članka objavljenog u naučnom časopisu „Sajens“ navode da je američka vojska otvoreno odbacila eksperimente na duvanu i nani, jer ove biljke nemaju potencijal da ugroze bilo čiju nacionalnu odnosno prehrambenu bezbednost.
