Početak zlatnog, 50. Bemusa označio je zvuk fanfara, nakon čega se publici obratila operska diva Radmila Bakočević. Ona je istakla da je Bemus naše kulturno nasleđe koje treba negovati i za buduće generacije i poželela toj manifestaciji još mnogo godina uspešnog postojanja.
Nakon prigodnog filma, koji je podsetio publiku na bogati istorijat Beogradskih muzičkih svečanosti, na scenu je izašao najtiražniji svetski violinista koji je, pozdravljajući beogradsku publiku, podsetio da je ovo njegovo šesto gostovanje u Srbiji.
Kenedi je koncert započeo delom svog omiljenog kompozitora Johana Sebastijana Baha, Fugom iz Sonate br. 1 za violinu u g-molu.
Usledila je žanrovski raznovrsna kompozicija „Mađioničar iz Lublina“, čiji je autor, kako je duhovito primetio Kenedi, „njegov drugi omiljeni kompozitor“, odnosno on sâm.
U virtuozno izvedenom delu u pet stavova, Kenedi se oprobao i na klaviru, u pratnji uigranog tima muzičara, sastavljenog od dvojice gitarista, čeliste i kontrabasiste. Kompozicija je inspirisana istoimenom knjigom Isaka Baševisa Singera, posvećenoj životu u jevrejskim gradićima u staroj Poljskoj.
„Singer opisuje zajednicu koja je zauvek izgubljena, a muzika pokušava da uhvati ritam i boje tog sveta“, objasnio je Kenedi u najavi koncertnog programa.
Drugi deo koncerta činio je izbor kompozicija Džordža i Ajre Geršvin. Kenedi je Džordža Geršvina zavoleo još kao mladić, zbog melodičnosti njegovih kompozicija. U delu čuvenog kompozitora Kenedi pronalazi „fuziju džeza i klasične muzike, prekrasne melodične uticaje jevrejske kulture i jedinstvenu energiju Njujorka“.
Kenedija kao pijanistu publika je bila u prilici da čuje i tokom drugog dela koncerta, u sjajnom geršvinovskom džezu. Dodatnu draž Kenedijevom nastupu dala je njegova, kao i uvek, neposredna i vedra komunikacija s publikom.
Posebno oduševljenje publike izazvalo je izvođenje na bis. Proslavljeni violinista izveo je tradicionalne pemse „Hajde, Jano“ i „Jovano, Jovanke“, kao i rusku romansu „Oči čornije“.
Muzičar koji je poznat i po svojoj strasti prema fudbalu od publike je dobio dres fudbalskog kluba Partizan s brojem 22.
Repertoar Najdžela Kenedija obuhvata razne muzičke žanrove, od klasike do Džimija Hendriksa. Nastupao je i s rok legendama kao što su Pol Makartni i Robert Plant, svirao za britansku kraljevsku porodicu i sarađivao s brojnim vodećim svetskim orkestrima.
Pohađao je školu čuvenog Jehudija Menjuhina, koji se lično pobrinuo za njegovu stipendiju, a potom i prestižni Džulijard.
Kenedi je posebno naklonjen džez muzici, a to je izrazio obradama numera kao što su „Summertime“, „They Can‘t Take That Away from Me i „Porgy and Bess“ na albumu „Kennedy Meets Gershwin“, koji je objavljen povodom 120 godina od rođenja Džordža Geršvina.
Publika 50. Bemusa će biti u prilici da do 20. oktobra uživa i u nastupu ruskog pijaniste Vadima Rudenka, korejskog violiniste Edvina Kima, meksičkog tenora Ramona Vargasa, Šarun ansambla koji čine solisti Berlinske filharmonije, Brodski kvarteta, Beogradske filharmonije i mnogih drugih.
