Poslanici makedonskog parlamenta počeće u ponedeljak raspravu o ustavnim promenama, što će predstavljati novi pokušaj ratifikacije sporazuma sa Grčkom o novom imenu te države. Raspravu u Sobranju prate spekulacije da je 11 poslanika opozicionog VMRO–DPMNE pristalo da podrži izmene Ustava.
Tu vest objavila je makedonska televizija „Alsat“, navodeći da je vlada Zorana Zaeva uspela da obezbedi dvotrećinsku podršku neophodnu za usvajanje ustavnih promena, čime bi ova zemlja izbegla vanredne parlamentarne izbore.
Iz opozicione VMRO–DPMNE poručili su da premijer Zoran Zaev nema legitimitet da menja Ustav, kao i da spekulacije da su poslanici te stranke podržali ustavne promene nisu tačne.
„Spekulacije su da je poslanicima prećeno ili da su pod pritiskom partije. Vlast je ta koja preti i ucenjuje“, rekao je portparol VMRO–DPMNE Dimče Arsovski.
Za izglasavanje ustavnih promena vladajućoj većini koju čine SDSM i DUI potrebna je dvotrećinska većina od 80 glasova, odnosno podrška oko devet poslanika opozicione VMRO–DPMNE.
Cvetin Ćilimanov, bivši savetnik predsednika Đorđa Ivanova, ne veruje da vladajuća koalicija ima potrebnu većinu za promenu Ustava. Kako kaže, da su je imali, ne bi sa slanjem predloga ustavnih promena čekali ni dana duže od 1. oktobra, kada su videli rezultate referenduma.
„Međutim, u toku je jedna stravična kampanja usmerena prema članovima Sobranja iz redova najveće opozicione partije VMRO i nekoliko manjih, satelitskih partija oko te stranke, kako bi ih ubedili da ’promene dres‘. Priča se da je u igri veliki novac koji se nudi pripadnicima ove opozicione grupe, a svakako su, kao što smo videli poslednjih godina, u igri i ozbiljne krivične prijave. Naravno, te prijave su ozbiljne samo po posledicama, inače su u pitanju fabrikovani, politički vođeni sudski procesi protiv članova VMRO“, napominje Ćilimanov i dodaje da ovo nije način da se reši spor sa Grčkom, jer otvara mnogo više pitanja i još dublje Makedoniju gura u političku krizu.
Ćilimanov dodaje da taktika pritiska na opozicione poslanike može biti kontraproduktivna jer se i poslanici vladajućih socijalista mogu zapitati zašto bi svoj glas za promenu ustava dali, kako kaže, samo za poslaničku platu, bez bonusa, a poslanici iz redova albanskih partija bi takođe mogli tražiti nešto zauzvrat.
Nano Ružin, univerzitetski profesor i bivši ambasador Makedonije u NATO-u, međutim, kaže da nema saznanja da se vrše pritisci na poslanike iz redova opozicije da glasaju za predlog vlade.
„Postoji određeni umereni optimizam da ima ljudi u VMRO-DMNE koji bi glasali za ustavne promene. Međutim, postoji strah od njihovog izolovanja i za njihovu sigurnost posle eventualnog izglasavanja tih amandmana na ustav. Tako da su moje prognoze da postoji 60 procenata šanse da će biti pronađena solucija u okviru makedonskog Sobranja, dok je 40 odsto šanse da će se ići na prevremene parlamentarne izbore. Ovo drugo niko ne priželjkuje, jer je vlada u vremenskom cajtnotu i traži se brzi izlazak, garancije za ljude, a na kraju krajeva traži se možda i neko nacionalno pomirenje jer je ovaj referendum u velikoj meri, na izvestan način, podelio Makedoniju“, kaže Ružin za Sputnjik.
Prema njegovom mišljenju, politička odgovornost se mora preuzeti kako bi se ovo pitanje rešilo.
„Vreme nas jako požuruje i smatram da političari nude rešenje za ovu limbo situaciju u kojoj se nalazimo jer sa jedne strane gledamo predsednika VMRO–DPMNE, koji je u jednoj čudnoj fazi nemoći da bilo šta kaže ili uradi, a sa druge strane tu je deo rukovodstva koji je pod raznim sudskim procesima i koji mora, na izvestan način da napusti politiku. Sa treće strane, gledamo masu ljudi iz aktuelne vlasti koji žele da se nađe rešenje. Tako da se nadam da će ova prava makedonska ’papazjanija‘ ili ’makedonska salata‘ naći svoj definitivni izlaz iz ove nepoznanice“, kaže Ružin.
Na pitanje ima li izlaza iz aktuelne krize, Cvetin Ćilimanov kaže da je otvoreno više opcija.
„Izbori sada ili izbori zajedno sa predsedničkim u maju, ili pak jedan pokušaj silovanja Sobranja kako bi se ustavne promene na silu progurale tajnim glasanjem, koje bi možda dalo neku zaštitu članovima VMRO koji su ucenjeni ili kupljeni. Ali ne treba zaboraviti da je VMRO poručio da će napustiti salu ako dođe do tajnog glasanja. Dakle, socijaldemokrate još nisu našle sigurno rešenje kako bi spasli obraz i progurali ovo u Sobranju, a teško da će uspeti da nađu rešenje koje će zadovoljiti minimum demokratije i pravila političke igre koju smo imali do sada“, ocenjuje Ćilimanov.
Upitan da li bi eventualni neuspeh izglasavanja ustavnih promena u Sobranju predstavljao poraz politike Zorana Zaeva, bivši ambasador Makedonije u NATO-u kaže da, iako u javnom mnjenju već postoji jedna vrsta umerene rezerve prema tome da li će se to što Zaev namerava ostvariti, njegova politika se ne može smatrati neuspešnom.
„On pokušava da uravnoteži odnose i sa Zapadom i sa Istokom. Imao je snage da pred američkim državnim sekretarom za odbranu Matisom kaže da Makedonija nema nikakve sumnje u Moskvu u pogledu američkih tvrdnji da se Rusija mešala u referendum. To je dakle čovek koji želi i evroatlantske integracije, ali i dobre odnose sa Rusijom i susednim zemljama. Mislim da to nije politika poraza“, primećuje Ružin.
Podsetimo, makedonska Vlada predlaže da se pridev „severna“ uvrsti u naziv Republika Makedonija u tekstu Ustava, tako da novo ime zemlje bude „Republika Severna Makedonija“. Predložene su i izmene u uvodnom delu Ustava, u skladu s Prespanskim sporazumom, uz izmene dva člana Ustava, rekao je portparol Vlade Mile Bošnjakovski.
Vlada je predložila i izmene koje jačaju „pogranične garancije“ u članu 3 Ustava, koji je već izmenjen 1992, kao i izmenu Člana 49 o makedonskoj dijaspori, koji je takođe menjan 1992. godine.
