On je, kako kaže, veoma zabrinut zbog „vakuuma u rukovodstvu“, koji će nastati nakon ostavke Niki Hejli.
Tramp je ranije danas izjavio da je prihvatio ostavku Hejlijeve, koja će napustiti tu funkciju na kraju ove godine, prenosi Rojters.
Navodi se da je Tramp u obraćanju iz Ovalnog kabineta rekao da mu je Hejlijeva pre šest meseci kazala da želi da neko vreme napravi pauzu i pohvalio je da je radila „neverovatan posao“.
Tramp je poručio da se nada da bi ona mogla da se vrati u redove njegove administracije u nekoj drugoj ulozi.
AP prenosi da je Tramp kazao i da su njih dvoje „rešili mnogo problema“.
Hejlijeva je ranije ove godine izjavila da se neće kandidovati za predsednicu SAD na izborima 2020. i da će podržati Trampovu kampanju.
Američki sajt „Aksios“ objavio je, pozivajući se na dva dobro obaveštena izvora, da je ambasadorka SAD u UN Niki Hejli podnela ostavku na tu funkciju i da ju je američki predsednik Donald Tramp prihvatio.
Portparolka Bele kuće Sara Sanders saopštila da će se Tramp i Hejlijeva sastati u Ovalnom kabinetu u 10.30.
„Velika objava sa mojom prijateljicom ambasadorkom Niki Hejli u Ovalnom kabinetu u 10.30“, naveo je Tramp na Tviteru.
„Njujork tajms“ navodi da ostavkom Hejlijeve Bela kuća ostaje bez jednog umerenog republikanskog glasa u spoljnopolitičkom timu Trampovog kabineta.
List podseća da je bivša guvernerka Južne Karoline ranije često kritikovala Trampa, pa je zato odluka o njenom postavljanju na funkciju u UN nekoliko nedelja nakon Trampove pobede na predsedničkim izborima u novembru 2016. tumačena kao ruka pomirenja.
Navodi se da se Hejlijeva, ćerka imigranata iz Indije, zalagala za slobodno tržište i globalnu trgovinu, a međunarodnu pažnju je privukla protivljenjem isticanju konfederalne zastave na jugu SAD nakon masakra koji se 2015. dogodio u crkvi u Čarlstonu, gde su se okupljali vernici Afroameričke nacionalnosti.
„Njujork tajms“ navodi da je Hejlijeva tokom Trampove predizborne kampanje oštro kritikovala njegovo ponašanje i upozoravala kako bi ono moglo da se odrazi na američku diplomatiju, čak sugerišući da bi njegova tendencija da se istresa na kritičare mogla da uzrokuje rat.
