Zbog američkih sankcija Iranu, procenjuje se da će izvoz „crnog zlata“ iz ove zemlje pasti sa tri na dva procenta ukupne dnevne potrošnje ovog energenta u svetu. Ipak, Indija, treći po veličini uvoznik nafte u svetu, najavila je da će u novembru kupiti čak devet miliona barela od Irana.
Kina, koja je takođe veliki kupac iranske nafte, „potpuno je obustavila“ uvoz iz Sjedinjenih Američkih Država, pa je očekivano da će nedostajuće barele nadomestiti uvozom iz Irana ili Rusije, na primer, iz Vašingtona je letos stigla najava da će u sklopu sankcija Rusiji obustaviti uvoz njihove nafte.
Pritom, političke sankcije, iza kojih se kriju pravi trgovinski ratovi SAD protiv Kine, Irana, Rusije, EU… uz spretno plasirane izjave analitičara, veoma doprinose poskupljenju nafte, koja je nesumljivo strateška sirovina bez koje se ne može.
Uz sve ovo, pojavile su se i spekulacije da će Rusija izaći sa tržišta nafte već za 19 godina, a što je kategorično demantovano iz Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je nedavno da Rusiji odgovara cena od 65 do 75 dolara za barel. Američki predsednik Donald Tramp na Tviteru stalno napada druge proizvođače i izvoznice nafte zbog uticaja cena ovog energenta na tamošnju privredu, zaboravljajući, pritom, da američkim proizvođačima nafte takođe odgovara sve skuplji barel.
Sa poskupljenjem nafte sve je otvorenija i borba velikih sila za rezerve „crnog zlata“ na Arktiku, koje se plaše dominacije Rusije u ovom delu sveta.
O svim ovim petrolejskim igrama u današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa članom izvršnog odbora strukovnog udruženja Srpske naftno-gasne asocijacije i stručnim saradnikom Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Nebojšom Ćulumom.
