Zapad se baš upinjao da fijasko „evroatlantskog“ referenduma u Makedoniji krsti kao pobedu, ali toliku maštovitost u slučaju pobede Milorada Dodika za srpskog člana predsedništva Bosne i Hercegovine teško da će pokazati.
Naprosto, još aktuelni predsednik Republike Srpske i lider SNSD-a je, prema zvaničnim rezultatima Centralne izborne komisije, ubedljivo iza sebe ostavio rivala Mladena Ivanića iz Saveza za pobjedu, u koga je Zapad polagao velike nade.
S obzirom na to koliko je uložio u uspeh opcija koje su se pokazale neuspešnim, i to sve u razmaku od nedelju dana, makedonski referendum i opšti izbori u BiH komotno bi se mogli smatrati porazom Zapada. To je i ocena Slobodana Jankovića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„Ovo je pre svega poraz politike Brisela, politike EU. Naravno, mislim na rezultat referenduma u Makedoniji, kao i rezultat izbora u BiH, odnosno posebno u RS. Drugo, što je dodatno poražavajuće po arhitekte savremene Bosne jeste i kriza koja postoji od ranije, ali je dodatno naglašena sa ovim izborima, u odnosima između Hrvata i Bošnjaka“, ističe Janković za Sputnjik.
On objašnjava da je neuspeh doživeo naglašeni pritisak EU da se stvari na Balkanu preurede, da se, kako kaže, ta siva zona koju čine Srbija, Makedonija, BiH, pa delimično i Albanija, iako je članica NATO-a, drugačije prekomponuju, sa stanovišta EU i posebno Nemačke.
Sagovornik Sputnjika podseća da je od početka 2015. Nemačka bila posebno zainteresovana da upravo na Balkanu naglašeno sprovodi svoju politiku ili da nameće politiku EU. Pokazalo se, ocena je Jankovića, da je upravo tu doživela najveći krah.
Uostalom, i današnji mediji, pozivajući se na diplomatske izvore u Berlinu, prenose da je propast referenduma u Makedoniji uzdrmao nemačku kancelarku Angelu Merkel, kao i da su njena strahovanja od ishoda opštih izbora u BiH, posebno onih u RS, bila opravdana.
Na pitanje u kojoj meri je to i poraz SAD, Janković ukazuje da su one definitivno zainteresovane da u NATO uteraju sve zemlje Balkana, što je politika NATO-a, ali i dalje, očigledno, i politika SAD.
„Sve to je uzdrmano referendumom u Makedoniji, donekle i rezultatima u BiH. Jasno je, dokle god postoji politika koja je usmerena na saradnju sa Beogradom, dakle saradnju Srbije i RS i njihovu dobru saradnju sa Ruskom Federacijom, dotle nema ništa od politike zaokruživanja NATO-a na balkanskom poluostrvu“ zaključuje Janković.
U kom smeru će se dalje kretati odnosi Zapada i Balkana, ili se to klatno koje se ljuljuška, a ni ovoga puta se nije okrenulo na stranu Zapada, može usmeriti ka drugoj strani? Da bi se to dogodilo potrebno je da se Rusija još više nego do sada usredsredi na Balkan, da bar parira ulaganjima Zapada i u kulturnoj i u političkoj sferi, što do sada nije bio slučaj i zbog toga je Zapad do sada pobeđivao, odgovara Janković.
Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, smatra da su Amerikanci, sa kojima nije bilo ozbiljnih konsultacija za održavanje referenduma, ponovo pustili Evropljane da pokažu svoju nemoć u Makedoniji. Tako se, podseća on, desilo nakon parlamentarnih izbora kada je rašomonijada trajala šest meseci i kada niko od mnogobrojnih Evropljana koji su dolazili u Skoplje nije uspeo da reši tu krizu, što je za pet dana uspelo američkom činovniku srednjeg ranga.
On ne sumnja da će Amerikanci kojima je članstvo Makedonije u NATO-u bitno, na tome raditi i dalje. Da li kroz Sobranje, usvajanjem zakona, što je, smatra on, verovatnije, ili na vanrednim izborima. Zato on referendum u Makedoniji ne vidi kao poraz Zapada, za razliku od situacije posle upravo održanih izbora u BiH.
„Mislim da je ovaj poraz Ivanićevog Saveza za pobjedu nešto što sigurno nije obradovalo ni EU ni SAD. To je nešto što ide naruku interesima Moskve i to je više nego jasno“, kaže Rajić.
On, međutim, sumnja da bi to bilo dovoljno da preokrene političko klatno na Balkanu na rusku stranu.
„Nisu ovi izbori doneli baš takvu tektonsku promenu u BiH. Makedonija za mene nije donela promenu jer oni svakako nastavljaju tim putem evroatlantskih integracija. Druga stvar bi bila da je Makedonija odustala od NATO-a. Onda bismo to mogli nazvati drastičnim promenama koje govore da bi deo regiona mogao krenuti u nekom drugom pravcu“, ocena je Rajića.
To bi se, navodi on, moglo desiti ako propadne glasanje u Sobranju, pa dođu parlamentarni izbori koji izazovu novu krizu u Makedoniji. Mnogo ozbiljnije političke konflikte, a moguće i geopolitički, geostrateški drugačije zaokrete u Skoplju, moguće je očekivati tek ako na vlast u Makeodniji ili Grčkoj posle izbora dođu oni koji bi poništili sporazum Ciprasa i Zaeva o imenu Makedonije što bi značilo novu blokadu prijema u NATO, objasnio je sagovornik Sputnjika.
