„Naš ambasador je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Holandije. Uručena mu je protestna nota zbog ove epizode sa optužbama o kojima ste saznali iz medija. A na pitanje ambasadora: ’Gde su konkretne činjenice, gde su konkretni materijali sa kojima se može upoznati?‘ rečeno je: sve ćete saznati na konferenciji za štampu koju će održati Ministarstvo odbrane. To je cela priča. Mislim da se još jednom susrećemo sa primerom megafonske diplomatije“, istakao je Lavrov na konferenciji za novinare nakon sastanka sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Encom Moaverom Milanezijem.
Kako je ranije izjavio izvor u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, ambasadorka Holandije u Rusiji Rene Džons Bos u ponedeljak će biti pozvana u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije u vezi sa dezinformacionom kampanjom organizovanom u Hagu.
„Da, pozivamo ambasadora Holandije kako bismo skrenuli pažnju na ovaj stav koji sam upravo izrekao“, dodao je Lavrov.
Lavrov je dodao da nije bilo ničeg tajnog u putovanju ruskih specijalista u Hag u aprilu, koje je Holandija optužila za špijunažu.
„To je bilo rutinsko putovanje. Oni se nisu skrivali ni kada su se prijavljivali u hotel, ni kada su stigli na aerodrom, ni kada su posećivali našu ambasadu“, precizirao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Rusi su bili pritvoreni bez bilo kakvog objašnjenja, nisu im dozvolili da stupe u kontakt sa ruskom ambasadom i zatražili su da odu. Izgledalo je kao nesporazum, pri čemu nije bilo nikakvih demarša Rusiji ni u Moskvi ni u Hagu, naglasio je Lavrov.
„Ali prošlo je šest meseci i u septembru je, pre neke tri nedelje, došlo do curenja u holandskoj štampi da su se ovi ljudi bavili sajber-špijunažom. Odmah smo se zainteresovali za ovaj razvoj događaja i pozvali ambasadora Holandije u Ministarstvo spoljnih poslova i raspitivali se o detaljima, činjenicama koje se tiču tog curenja informacija u medijima. Nije nam rečeno ništa ubedljivo“, istakao je Lavrov.
Optužbe Rusije za sajber-kriminal predstavljaju pokušaj da se pažnja međunarodne zajednice skrene sa problema u Evropskoj uniji i NATO-u, uključujući i pitanja odbrane između ovih dveju struktura, izjavio je ministar.
„Bukvalno sutra se otvara zasedanje Izvršnog saveta OZHO i to će, najverovatnije, iskoristiti one zemlje koje žele da izvrnu sadržaj Konvencije o zabrani hemijskog oružja i pretvore je u Tehnički sekretarijat u neki kazneni organ, podrivajući samim tim i međunarodno pravo i, posebno, prerogative Saveta bezbednosti UN“, rekao je Lavrov.
On je skrenuo pažnju na činjenicu da je „upravo na dan konferencije za štampu holandskog ministra odbrane (4. oktobra) održano zasedanje Saveta ministara odbrane NATO-a, što takođe treba imati na umu kada se govori o neposrednim ili indirektnim podudaranjima“.
„Uskoro će se održati i zasedanje Evropskog saveta, gde će se šefovi država i vlada baviti različitim pitanjima. Verovatno se nekome učinilo da će ’iskopavanje‘ aprilske priče i njeno objavljivanje upravo sada pomoći da se skrene pažnja od složenih pitanja o kojima se sada raspravlja u EU i NATO-u, uključujući i o odnosu odbrambenih sposobnosti između ovih dveju struktura“, dodao je ministar.
Ministarstvo odbrane Holandije saopštilo je prošle nedelje da je vojno-obaveštajna služba Holandije sprečila hakerski napad Rusije na Organizaciju za zabranu hemijskog oružja, koji su navodno pokušali da izvedu četvorica državljana Rusije. Kako je na konferenciji za štampu saopštila ministarka odbrane Holandije Ank Bejleveld, osumnjičeni Rusi, koji su imali diplomatske pasoše, proterani su iz Holandije 13. aprila. Premijer Holandije Mark Rute nije isključio uvođenje novih restriktivnih mera protiv Rusije zbog „sajber-napada“.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije je holandske optužbe ocenilo kao novu izrežiranu propagandnu akciju i naglasilo da „špijunomanija“ nanosi suštinsku štetu odnosima dveju zemalja. Takođe je navedeno da je saopštenje objavljeno uoči sednice OZHO 9. oktobra, kako bi se obezbedila nužna politička pozadina.
