Izbori za predsednika i poslanike samoproglašenih Donjecke i Luganske narodne republike planirani su za 11. novembar. Kijev je već izjavio da ne priznaje izbore.
„Predstavnici Nemačke su veoma aktivno zainteresovani, već postoji predlog za učešće Francuske, a predstavnici Italije takođe žele da pošalju prijave za učešće. Zapravo, u onim državama gde su otvoreni predstavnički centri, predstavnici javnosti, naučnih krugova i političke ličnosti veoma aktivno pokazuju interesovanje za izborni proces“, rekla je Nikonorova u intervjuu za Sputnjik, odgovarajući na pitanje koje zemlje su već izrazile želju da učestvuju kao posmatrači na predstojećim izborima.
Prema njenim rečima, primljena su pisma sa predlogom da učestvuju strani posmatrači iz Abhazije, Južne Osetije i regiona Rusije. Pritom je Nikonorova napomenula da će posmatrače pozivati Centralna izborna komisija.
Predstavnici Kijeva, ukoliko žele i u skladu sa zakonom, takođe mogu da učestvuju na izborima u svojstvu „stranih posmatrača“, naglasila je ona. Ona je dodala da ovo glasanje ne narušava Minske sporazume.
„Ukrajinska strana će iskoristiti svaku priliku da okrivi republike za bilo šta, ali tu ne postoji nikakva fizička mogućnost da se pozovu na bilo koje pravilo u potpisanim sporazumima, kako bi direktno rekli: ’Vidite, piše da su ovi izbori zabranjeni‘. Takvo pravilo ne postoji“, zaključila je Nikonorova.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske narodne republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.
Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.