On je za RTS rekao da je Vojska Srbije, posle incidenata na severu Kosova, imala jasne i precizne zadatke i obavljala je pojačane aktivnosti, u skladu sa naređenjima predsednika republike.
Mojsilović je dodao da je to sve što bi u podizanju borbene gotovosti mogao da kaže za javnost, prenosi Tanjug.
Prema njegovim rečima, vojnostrateška pozicija Srbije je takva da ona nije vojno ugrožena, a vojna neutralnost je definitivno održiva i na njoj treba raditi.
„Srbija nije vojno ugrožena zemlja, ali postoji potreba da se sa pažnjom prati situacija u čitavom regionu, ne samo kroz bezbednosne izazove već kroz sve one tokove koji se dešavaju u svetu, kao što je migrantska kriza“, naveo je Mojsilović.
Prema njegovim rečima, region zaslužuje posebnu pažnju, s obzirom na prošlost, sadašnjost i budućnost.
Mojsilović je dodao da će, kao i njegovi prethodnici, raditi na povećanju operativnih sposobnosti kako bi VS mogla da ispuni sve misije i zadatke, u skladu sa strateškim dokumentima i sa onim što vojska treba da radi.
„Prevashodno pričamo o modernizaciji, o opremanju, o revitalizaciji pojedinog vida vojske i to je ono što treba da prati ne samo opredeljenje vojske, već i Ministarstva odbrane i najvišeg državnog rukovodstva“, objasnio je Mojsilović i dodao da je na njegovoj listi prioriteta visoko postavljena briga o položaju vojnika, civila, podoficira i oficira.
Mojsilović je rekao da će mu bogato radno iskustvo pomoći jer zna i kako funkcionišu međunarodne organizacije (NATO i EU) ali i komandirske i štabne dužnosti.
„Govorim ruski i engleski, što je prednost u komunikaciji sa stranim partnerima. To je jedan od segmenata interoperabilnosti — sposobnosti zajedničkog delovanja“, rekao je general u intervjuu za emisiju „Dozvolite…“
Na ocene da je zbog službovanja u Briselu „pod zapadnim uticajem“, on je odgovorio da je živeo i u Moskvi, i u Briselu, ali da nosi uniformu Srbije i da stvari gleda iz ugla interesa svoje zemlje.
Mojsilović kaže da vojska nikada nije počinjala rat, niti ga je tražila i izazivala jer vojnici najbolje znaju šta je rat i kakve strahote donosi.
„Ratno iskustvo je nešto što u svakom slučaju pomaže. Počnete više da cenite sve on napore da se oružana sila koristi kao krajnje sredstvo za dostizanje određenih ciljeva“, naveo je prvi čovek vojske.
Dodao je da mu iskustvo iz ratova 1991, 1992, NATO agresije, rad u jedinicama Prištinskog korpusa, učešće u protivterorističkoj akciji na jugu Srbije, pomaže jer je ono što je učio primenio u praksi.
On je rekao da na pitanje vraćanja obaveznog služenja vojnog roka gleda iz ugla profesije.
„To me rukovodi da razmišljamo o određenim kapacitetima, kada govorimo o teritorijalnoj i rezervnoj komponenti vojske, o sposobnosti građana da brane svoju zemlju, da kažem da ja sam za obavezno služenje vojnog roka“, istakao je Mojsilović.
