„U narednom periodu možemo očekivati povećanu diplomatsku aktivnost Sjedinjenih Američkih Država prema Nemačkoj i da se ubede sve strane kako je razgraničenje opcija koja je prihvatljiva“, ocenio je Surlić i dodao da razgraničenje sa sobom vuče velike izazove i opasnosti. Od toga šta podrazumeva razgraničenje, koju teritoriju i koje stanovništvo, kakav bi bio status onih koji ostanu s druge strane i ne pripadaju većinskoj zajednici.
Prema Surlićevom mišljenju, u slučaju razgraničenja najveća bojazan bi bila od osvetničkih akcija.
„U smislu, mi smo se sada razgraničili što znači — mi na jednu stranu, oni na drugu stranu. Svako ko ostane, trpeće određene posledice“, kaže Surlić.
Ukoliko bi o Kosovu zaista pitali sve zemlje članice Evropske unije ponaosob, one ne bi imale jedinstven stav, ali ako govorimo samo o evropskoj administraciji koju predstavljaju Federika Mogerini i Johanes Han, onda su te poruke mnogo umerenije i naklonjene ideji o podeli ili razgraničenju.
„Mi često Evropsku uniju predstavljamo kao staratelja, a ne kao partnera, i to jeste osnovni problem. Kosovo nije za njih sudbinsko pitanje, sudbinsko je pitanje za Srbe i Albance, i to pre svega treba da bude sporazum između Beograda i Prištine. Evropska unija može biti medijator. Ambicija njene administracije jeste da to predstavi kao svoj politički i diplomatski uspeh jer bi to značilo da je Evropska unija kao projekat sposobna da uređuje sopstveno dvorište, sposobna da ponudi jasnu evropsku perspektivu regionu i da reši određeni višedecenijske sporove“, kaže Surlić.
On ukazuje i da je reč o odlazećoj administraciji, nakon čije smene će se postaviti pitanje zaostavštine i šta su to uspeli da reše, pogotovo na međunarodnom planu. Prema njegovim rečima, sporazum između Beograda i Prištine bi mogao da posluži kao jedan od trofeja pre izbora za Evropski parlament.
„Očekivalo se da će do isteka mandata doći do neke vrste sporazuma i da ćemo imati rešeno pitanje. Ukoliko se to prolongira, upitno je koliko će zaista vremena proteći dok se ne otvore ponovo neka vrata, odnosno prostor za postizanje sporazuma“, kaže Surlić.
Što se tiče Nemačke, on kaže da je ona protiv razgraničenja iz dva razloga, jer se boji domino-efekta i zato što bi svet to doživeo kao poraz njihove diplomatije i nastojanja da kroz uslovljavanje obavežu Srbiju na normalizaciju odnosa sa Kosovom. On kaže da argument o nepromenljivosti granice nije validan zato što smo mi svedoci promene granica na ovim prostorima, ali ističe da Nemačka smatra da je to završena priča.
On kaže da su dosadašnje poruke iz Sjedinjenih Američkih Država vrlo fleksibilne po pitanju rešenja. Navodi izjavu Trampovog savetnika Džona Boltona da ukoliko dve strane postignu sporazum, pa makar on uključivao promenu granica, on je prihvatljiv. Dodaje da je nova američka administracija želi da pokaže veću dozu sposobnosti da reši neke višedecenijske sukobe i sporove među kojima je i Kosovo.
