I dok američka strana ćuti o prekinutim isporukama njene nafte Kini, sa kineske je došla informacija da je trgovinski sukob, odnosno uvećanje carina, rezultiralo zaustavljanjem uvoza američke nafte.
Predsednik kompanije koja je jedan od glavnih prevoznika nafte iz SAD u Kinu, „Čajna merkants enerdži šiping“, Si Čunlin, potvrdio je Rojtersu da je to bio dobar posao pre trgovinskog sukoba, ali da je zaustavljen zbog bojazni da bi mogao da im donese gubitke.
UNIPEK, trgovinska filijala kineske državne naftne i hemijske korporacije SINOPEK, suspendovala je kupovinu sirove nafte iz SAD, objasnivši to rastućim trgovinskim tenzijama između dve zemlje.
Kineski uvoznici sirove nafte bili su zabrinuti da bi povećane carine na uvoz američke sirove nafte mogle da dovedu do uvećanih troškova uvoza, pa su još u junu počeli postepeno da smanjuju uvoz američke nafte, objasnio je Liju Sijan sa kineskog Univerziteta za naftu u Pekingu. Ovaj analitičar napominje da američka nafta čini samo četiri odsto ukupne sirove nafte koju Kina uvozi i da to Kina može da nadoknadi većim uvozom nafte iz Rusije, Irana i drugih zemalja.
„Ove godine Rusija je skoro udvostručila isporuke nafte Kini u odnosu na prošlu godinu. Iran će, zbog sankcija SAD, verovatno smanjiti snabdevanje Južne Koreje, Japana i evropskih zemalja, i obrnuto, očekuju se da će povećati snabdevanje Kine“, smatra Liju.
I stručnjak za energetiku, urednica „Balkan magazina“ Jelica Putniković, mišljenja je da Kina nikako neće biti na šteti. Uostalom, dodaje ona za Sputnjik, SAD su tek pre dve godine počele uopšte da izvoze naftu koju su do tada samo uvozile, što i danas čine. Američki Kongres je u decembru 2015. ukinuo embargo na izvoz sirove nafte, koji je na snazi bio 40 godina i sredinom januara 2016. kineski SINOPEK je kupio prvu seriju američke nafte.
Kina je, inače, najveći svetski uvoznik ove sirovine. Prošle godine je kupila ukupno 420 miliona tona nafte u inostranstvu, pretekavši u tome SAD. Od te količine, 5,57 miliona tona nafte uvezla je iz Sjedinjenih Država, što je čini posle Kanade, drugim najvećim uvoznikom američke nafte.
Kineski uvoz nafte iz SAD premašio je ukupan obim američkih isporuka Britaniji i Holandiji, koje su na trećem i četvrtom mestu. Na Kinu je u 2017. odlazilo čak 20 odsto američkog izvoza. Zato bi se moglo reći da su u ovom slučaju SAD na većoj šteti.
Putnikovićeva podseća da je Amerika letos najavila da će prestati da uvozi rusku naftu i da zato Kina upravo na ruskom tržištu može da nadomesti ono što je kupovala u Americi. Uz to, opcija za Peking je da, uprkos novom krugu američkih sankcija Iranu, koje kreću od novembra, Kina nastavi da kupuje naftu od Teherana, što je radila i kada je bio pod međunarodnim sankcijama, pre potpisivanja nuklearnog sporazuma. I tada je Kina nalazila načina da dođe do iranske nafte.
A Amerikancima ostaje da stave svoju robu na berzu i da umesto Kine traže novog kupca za naftu.
„Zanimljiv je podatak koji se juče mogao pročitati na sajtovima nekih svetskih agencija da kineska roba stiže u Ameriku preko Vijetnama i nekih drugih azijskih zemalja. Znači, Kina nije toliko ugrožena američkim sankcijama koliko to američki političari predstavljaju u svojim zvaničnim izjavama. A američki građani sigurno neće požuriti da kupe neku drugu robu koja je skuplja, a ne mnogo kvalitetnija od kineske“, ukazala je sagovornica Sputnjika.
Zato će, kako kaže Putnikovićeva, sve ove ekonomske pretnje Kini biti preispitane kada se one odraze na standard američkih građana, na poslovanje američkih kompanija i u krajnjem slučaju kada se budu pokazali negativni efekti na celokupnu američku privredu i njen BDP.
