Zategnuti odnosi SAD i Kine krenuli su silaznom putanjom otkako je Peking pošao uzlaznom. Proizvod toga je i ulazak Vašingtona u trgovinski sukob sa Pekingom, koji je počeo proletos uvođenjem većih carina na kinesku robu, da bi se sada zašao i u vojno-industrijski sektor.
Istraživanje Pentagona, koje je, kako piše „Forin polisi“, naložio predsednik Donald Tramp, pokazalo je da Kina „potkopava vojno-industrijsku bazu SAD“. A to čini koristeći monopol koji ima jer raspolaže određenim prirodnim resursima koji su nezaobilazna baza za vojno-industrijski kompleks.
Takav resurs je, na primer, amonijum perhloratom — ključno jedinjenje za goriva strateških i interkontinentalnih balističkih raketa. Kina, koja kontroliše veliki deo svetskih isporuka te supstance, prodaje ga po „veštačko niskim cenama“, potkopavajući položaj američkih isporučilaca tog materijala koji su, kao skuplji ponuđači, morali da se povuku iz tog biznisa, požalio se Pentagon.
Odličan poznavalac prilika u Kini, ali i američko-kineskih odnosa Borislav Korkodelović, vesti iz Pentagona sagledava kao deo ukupnih odnosa na relaciji Vašington—Peking.
„To je samo jedan od ’doprinosa‘ daljem intenziviranju trgovinskog rata koji se vodi između Vašingtona i Pekinga i koji je opet odraz širih odnosa između dve najmoćnije države sveta u ovom trenutku, pre svega u ekonomskoj sferi. Ali Kina, uz Rusiju, polako izrasta u najozbiljnijeg takmaca SAD i u vojnoj sferi“, naglasio je sagovornik Sputnjika.
Po njegovoj oceni, radi se o tome da se ocrtavaju konture dva potpuno različita koncepta poimanja međunarodnih odnosa.
„Ono što karakteriše SAD veoma jasno je pre nekoliko dana u Vašingtonu rekao visoki zvaničnik Trampove administracije zadužen za resor Azije i Pacifika u Savetu za nacionalnu bezbednost Met Potinger, koji je kazao — naša ideja vodilja je konkurencija, a ne saradnja“, ukazao je Korkodelović.
Sloboda i konkurencija, dve reči koje karakterišu kako politiku Trampove administracije tako umnogome i politički sistem i američko društvo u celini, uveliko stoje nasuprot konceptu za koji se zalaže NR Kina. A to je saradnja radi razvoja, gde konkurencija može da postoji, ali ne ona bezobzirna, po svaku cenu, koja na kraju vodi u ratove i razaranja, objašnjava ovaj spoljnopolitički komentator. Upravo to, kako kaže, oslikava trgovinski rat koji je Tramp objavio Kini.
Zato Korkodelović najnoviju vest iz Pentagona vidi kao pokušaj SAD da obuzdaju dalji privredni i ukupni rast Kine i sve što on nosi.
„Snage koje polako preuzimaju inicijativu, naročito od dolaska Trampa u Belu kuću, shvataju, i to se ne krije ni u dokumentima Pentagona ni Kongresa, da slabljenje ekonomske moći SAD počinje da nagriza i bezbednosnu dominaciju SAD u svetu i naročito da utiče na američku nacionalnu bezbednost. I upravo ovaj dokument Pentagona to jasno pokazuje“, smatra on.
A prema istraživanju Pentagona, Kina preplavljuje američko tržište takozvanim retkim metalima koji se koriste u elektronici, ali i u industriji raketnih sistema, jeftinijim od američkih. Naravno, sve manje prisustvo proizvoda iz SAD, kako na globalnom tržištu tako i u Americi, što opet znači i manjak radnih mesta, utiče na bezbednost u samim Sjedinjenim Državama, a naročito na njihovo vojno prisustvo u svetu, napominje on.
Taj zaključak da treba staviti tačku na neograničenu globalizaciju kakva je sprovođena u poslednjih 30 godina je, kako kaže, sve glasniji u Vašingtonu, kome je jedino preostalo da se uvođenjem restrikcija suprotstavi privrednom razvoju Kine.
Korkodelović podseća da SAD ima 4,5 puta manje stanovnika nego Kina, koja je već sada, mereno paritetom kupovne moći, po tržišnim cenama, najveća privreda sveta, čiji će BDP, kako se procenjuje, i nominalno biti najveći 2030. godine. Uz to, Kina postaje dominantna sila u inovacijama i Amerika ima sve manje resursa da se s njom nosi u budućnosti.
Da li se to konkurencija, kao ideja vodilja Trampove administracije, Vašingtonu vratila kao bumerang?
Ovoga puta cenovnu konkurenciju prirodnih resursa neophodnih za funkcionisanje vojno-industrijskog kompleksa u tržišnoj utakmici sa Kinom nisu izdržali. Kao, uostalom, i utakmicu u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, koja beleži konstantni američki deficit u trgovini sa Kinom. Kada je, uprkos naporima Trampa da razmenu uravnoteži, on na kraju 2017. iznosio rekordnih 566 milijardi dolara u poslednjih devet godina, usledio je trgovinski sukob sa američkim carinama na kinesku robu.
Upozorenja Kine, međutim, izgleda nema ko da čuje. Najnovije optužbe Pentagona stigle su samo što je kineski ministar spoljnih poslova Van Ji prošle nedelje na zasedanju u Ujedinjenim nacijama kazao: „Lako je čašu razbiti, ali ju je teško posle ponovo spojiti“.
„Izgleda da ta čaša još nije razbijena, ali jeste napukla“, zaključio je Korkodelović za Sputnjik.
