„I Mađarska i Rusija, kao i sve druge zemlje sveta, zalažu se za potpunu primenu Minskih sporazuma. Takođe smo zajedno zabrinuti zbog politike zvaničnih vlasti Kijeva o ukrajinizaciji obrazovanja, povredi prava nacionalnih manjina, pre svega jezičkih prava, suprotno obavezama koje je Ukrajina preuzela u okviru odgovarajućih međunarodnih konvencija“, rekao je Lavrov.
On je dodao da je Ukrajina kao tranziter gasa dokazala svoju nepouzdanost.
„Naravno, razgovarali smo i o pitanjima vezanim za tranzit ruskog gasa preko Ukrajine. Sada, kada je Ukrajina dokazala svoju nepouzdanost kao tranzitna zemlja, kada se ukrajinski sistem za tranzit gasa nalazi u izuzetno alarmantnom stanju, mi, kao što znate, ili bolje rečeno naša kompanija ’Gasprom‘, zajedno sa partnerima iz evropskih zemalja, izgradila je prvu liniju ’Severnog toka‘. Sada već počinje izgradnja ’Severnog toka 2‘“, istakao je Lavrov.
Istovremeno, ruski ministar je dodao da Rusija, kao snabdevač gasa, nikada nije davala razlog za sumnju u svoju pouzdanost.
Ukrajina je prestala sa kupovinom gasa iz Rusije u novembru 2015. i nije koristila rusko gorivo 2016—2017. godine u pripremi za grejnu sezonu, pumpajući u skladišta gas nabavljen u Evropi. Trilateralni pregovori o tranzitu gasa između Rusije, Evropske komisije i Ukrajine održani su 17. jula u Berlinu, prvi put nakon što je arbitraža iz Stokholma donela odluku u sporu između „Gasproma“ i „Naftogasa“ o ugovorima o snabdevanju i tranzitu gasa.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto saopštio je da će Mađarska 2020. godine kupiti od Rusije više od četiri milijarde kubnih metara gasa. On je saopštio da je već održao pregovore o energetskoj saradnji sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom, ministrom energetike Aleksandrom Novakom i ministrom industrije i trgovine Denisom Manturovom.
„Na osnovu ova tri razgovora, mogu vam reći da nakon značajne krize, koja je trajala godinama, možemo da govorimo o uspehu naših rusko-mađarskih kontakata. Dogovorili smo se da ćemo na osnovu ranije potpisanog sporazuma kupiti od Rusije više od četiri milijarde kubnih metara gasa, čime ćemo Mađarsku obezbediti energijom i 2020. godine“, rekao je Sijarto na zajedničkoj konferenciji za novinare u Moskvi.
On je dodao da Mađarska zahteva da Brisel ne smeta Srednjoj Evropi da dobija ruski gas preko „Turskog toka“.
„Potpuno je jasno da preduzeća Zapadne Evrope zajedno sa ’Gaspromom‘ pripremaju izgradnju ’Severnog toka 2‘, tako da mislim da će doći do ozbiljnog pomaka. I mi bismo želeli da Srednja Evropa to postigne“, naveo je Sijarto.
„I pošto će Zapadna Evropa moći da kupuje gas preko severnog puta, mi, Srednja Evropa, takođe zahtevamo ovo pravo za sebe. Zahtevamo da Zapadna Evropa i Brisel ne podmeću klipove u točkove, da bismo mi sa juga dobili ovakvu priliku. Kako Zapadna Evropa dobija novu liniju sa severa, tako i mi želimo da je dobijemo sa juga“, naglasio je ministar.
On je istakao da Mađarska ne želi da se snabdevanje Srednje Evrope gasom bojkotuje preko Balkana.
Dobri kontakti Mađarske i Ukrajine su postupcima Kijeva svedeni na nulu, dodao je Sijarto.
„Što se tiče poznatog spiska na koji sam stavljen (baza ukrajinskog sajta ’Mirotvorac‘), mogu vam reći da postoji i ozbiljniji problem. Osigurana prava mađarskog stanovništva u Ukrajini stalno se krše. Moje uključivanje na spisak nije problem. Mnogo je veći problem što Zakon o obrazovanju, koji narušava prava mađarske nacionalne manjine, još uvek nije revidiran. Uprkos činjenici da nas interesuju dobrosusedski i dobri odnosi sa Ukrajinom, predsednik Ukrajine i vlada sveli su na nulu naše dobre kontakte između zemalja“, zaključio je mađarski ministar.
Napetost u odnosima Ukrajine i Mađarske pojavila se nakon izveštaja da konzulat Mađarske u gradu Beregovu, u Zakarpatskoj oblasti, izdaje mađarske pasoše građanima Ukrajine. Ukrajinski ministar spoljnih poslova rekao je da Kijev namerava da protera konzula Mađarske iz zemlje. Budimpešta je saopštila o mogućnosti recipročnog odgovora.
