Nova strategija će, prema rečima britanskog ministra odbrane Gavina Vilijamsona, omogućiti Londonu da efikasnije prati aktivnosti ruskih podmornica, ali i da se postara da oružane snage budu dobro raspoređene za uspešan odgovor na svaku moguću pretnju.
S tim u vezi, London je u Norvešku poslao 800 morskih pešadinaca i specijalaca, koji će sarađivati sa vojnicima te zemlje, kao i morskom pešadijom iz SAD i Holandije, dok će za praćenje kretanja ruskih podmornica biti korišćen, između ostalog, i avion „P-8 posejdon“.
Grigorij Dobromelov, direktor moskovskog Instituta za primenjena politička istraživanja, smatra da ovo pitanje treba razmatrati u kontekstu političkih odnosa između Rusije i Velike Britanija, pa čak i šire — između Rusije i NATO-a, jer London trenutno nema značajnije interese na Arktiku.
Kako objašnjava, postoji čitav niz projekata koji interesuju London, ali trenutno ne postoji nikakva potreba za finansiranjem svog vojnog prisustva na Arktiku. Ova odluka Londona je, ocenjuje Dobromelov, prvenstveno povezana sa opštepolitičkim kontekstom i namerom da se odgovori Rusiji zbog njenog pojačanog prisustva na Arktiku.
On podseća i da je Rusija u poslednjih nekoliko godina uspela da obnovi svoj vojni potencijal u regionu Arktika, budući da je donedavno trend bio da se Rusija iz tog regiona povlači, a baze su se jedna za drugom zatvarale.
„Međutim, sada je više nego jasno da Rusija dominira Arktikom, a tome u prilog idu i činjenice da je dosad otvoreno nekoliko novih vojnih baza, što i izaziva zabrinutost Alijanse“, dodaje on.
Dobromelov upozorava i na to da će međunarodna javnost u narednom periodu nesumnjivo biti svedok kako Velika Britanija, SAD, ali i ostali NATO partneri povećavaju svoje prisustvo u tom regionu kao odgovor na ruske aktivnosti.
Upitan kako će se raspoređivanje britanskih vojnika u Norveškoj odraziti na stratešku stabilnost na Arktiku, Dobromelov odgovara da do drastičnih promena neće doći jer još nije nastupilo vreme ozbiljnijih konflikata u tom regionu.
„Osvajanje Arktika ipak nije pitanje današnjice, već neke dogledne budućnosti. Eksploatacija nafte u tom regionu je prilično skupa investicija, čak i za zapadne kompanije koje na raspolaganju imaju najsofisticiraniju tehnologiju, i to pre svega zbog debljine leda. Međutim, postepeno će se ta konfrontacija pojačavati, pre svega zbog sve veće potrebe za severnim transportnim koridorom“, ističe naš sagovornik.
Kada je reč o ulozi SAD na Arktiku, Dobromelov smatra da za administraciju Donalda Trampa taj region nije prioritet. Ova tema je za njega, objašnjava on, periferna jer se Tramp prevashodno bavi ekonomskim pitanjima, dok Arktik Americi ne može da donese brze i efikasne rezultate.
Međutim, na pitanje kako će se to odraziti na Rusiju i da li se može očekivati neki odgovor ili je aktuelna strategija Moskve dovoljna da se osigura paritet na Arktiku, Dobromelov ukazuje na to da aktivnosti Rusije u tom delu sveta nisu povezane sa trenutnim situacionim promenama političkih protivnika.
Postoji strategija razvoja i vojnog prisustva na Arktiku, baš kao i razvoja arktičkih tehnologija, objašnjava Dobromelov, i dodaje da se svi potezi ruskih saveznika, baš kao i njenih protivnika, svakako uzimaju u obzir u najvišim ruskim političkim krugovima, ali da nisu osnovni stimulans za određene korake koji bi predstavljali odgovor na novonastalu situaciju.
