Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg još jednom je upozorio Makedoniju da je jedini put ka članstvu u Alijansi promena imena te zemlje, da pristupni pregovori mogu da se završe do januara, a poručio je da je na Skoplju da odluči o narednim koracima.
Kako je naveo, protokol o pristupanju Makedonije Alijansi može da bude potpisan kada sve ustavne promene vezane za novo ime budu okončane, čime bi Skoplje dobilo stolicu u NATO-u već početkom naredne godine.
Podsetimo, nakon referenduma koji je 30. septembra održan u Makedoniji, premijer Zoran Zaev rekao je da će Prespanski sporazum prebaciti u parlament i da se nada da će opoziciona partija VMRO-DPMNE, kako je istakao, prepoznati „istorijski trenutak“ i omogućiti da sporazum bude usvojen dvotrećinskom većinom u Sobranju.
U suprotnom, kako je i sam Zaev najavio nakon referenduma, biće raspisani vanredni parlamentarni izbori.
Istoričar dr Aleksandar Raković sa Instituta za noviju istoriju Srbije za Sputnjik ocenjuje da NATO tehnički ne može da „uvuče“ Makedoniju u Alijansu u januaru sledeće godine, čak i ako im se sve kockice slože.
„On je rekao da se pristupni pregovori završavaju u januaru 2019. godine, ali dok sve zemlje to ratifikuju, to je zapravo godinu dana, koliko je trajalo u Crnoj Gori. Praktično, ako bi taj tehnički deo bio gotov do kraja januara iduće godine, onda bi ostatak tehničkog posla zapravo bilo njihovo uvođenje u NATO“, primećuje Raković.
Naš sagovornik je ubeđen da makedonski premijer neće moći da obezbedi dvotrećinsku većinu u Sobranju za usvajanje Prespanskog sporazuma, pa su, po njegovom mišljenju, vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji izvesniji nastavak aktuelne političke krize u toj zemlji. Ukoliko do toga dođe, nastavlja Raković, Zaev će ići na pobedu.
„Međutim, ja te eventualne vanredne parlamentarne izbore ne bih potcenjivao, zbog toga što je grčki ministar spoljnih poslova pre neki dan rekao da su birački spiskovi u Makedoniji loši i da nema milion i osamsto hiljada glasača, koliko je upisano, već da ih realno ima milion i trista hiljada, i da je, s tim u vezi, ovaj referendum zapravo i uspeo. Tako da bi onda za sledeće izbore trebalo izvršiti reviziju biračkih spiskova i, praktično, verovatno smanjiti i upodobiti ih do te mere da ti izbori budu takvi da Zaev, zajedno sa Albancima, ostvari dvotrećinsku većinu“, ukazuje Raković.
Prema njegovim rečima, bez obzira na to šta će se dalje dešavati u Makedoniji, sigurno je da NATO i EU od te zemlje neće odustati.
„Njima ništa ne znači to što je referendum doživeo krah. Referendum u Slovačkoj o ulasku te zemlje u NATO je 1997. godine takođe doživeo fijasko, i to mnogo veći jer je samo osam odsto glasača izašlo na referendum, pa je ta zemlja 2004. ipak ubačena u Alijansu posle odluke parlamenta. Ni u Crnoj Gori nije bilo nikakvog raspoloženja za ulazak u NATO, a Alijansa je imala svega do 20 procenata podrške. Međutim, ona je takođe ubačena u savez odlukom skupštine, tako da će se i ovde ići na to. Jednostavno, zapadne strukture nemaju skrupula i one će nastaviti da uvlače u NATO svakoga, jer su ulozi veliki, a da bi došli do Srbije i Republike Srpske, moraju najpre da završe posao u Makedoniji“, kategoričan je Raković.
„Voleo bih da grešim“, zaključuje istoričar, „ali mislim da će Makedonija nasilnim putem, poput Crne Gore, biti ubačena u NATO“.
