Dačić je istakao i da ne misli da je došao kraj priče o razgraničenju, komentarišući Vučićevu izjavu u Moskvi da „nema više šta da se priča o razgraničenju, s obzirom da su to odbacile i zemlje EU, ali i Srbi i Albanci“.
On je primetio da drugog predloga nema, pa stoga i smatra da priča o razgraničenju nije završena.
„Mi ne priznajemo jednostrani akt Prištine o proglašenju nezavisnosti, ali smo spremni da se razgovara o kompromisu, i ako je on u zajedničkom interesu i obostrano prihvatljiv mi smo spremni da ga prihvatimo“, naveo je Dačić.
Gostujući u emisiji „Pravi ugao“ Radiotelevizije Vojvodine prvi potpredsednik Vlade je na pitanje da li je „razgraničenje“ druga reč za kompromis, odgovorio:
„Ne mora da bude, ali ne znam šta je još neko predložio.“
Dačiću je razumljiva velika doza rezigniranosti predsednika Vučića, jer svih ovih godina su predstavnici međunarodne zajednice govorili da treba da se dođe do nekog dogovora, odnosno da se postigne neka vrsta pravno obavezujućeg sporazuma.
„I sada kada je neko izneo neki predlog odjednom je usledila salva osuda sa određenih pozicija, a koja je za mene licemerna“, kazao je Dačić i poručio:
„U redu, nećete to, kao što je sad rekao Vučić, ne moramo o tome da pričamo. A o čemu ćemo da pričamo? O priznanju Kosova nećemo sigurno.“
Na insistiranje novinarke da precizira ideju razgraničenja i da li ona podrazumeva priznavanje onoga što ostane ispod crte i što će se ubuduće zvati „republika Kosovo“, Dačić je odgovorio da o tome razgovori nisu ni počeli.
„Da bude tačno, precizno šta se sve dešavalo, koliko ja znam, o tome je tek trebalo da se razgovara. Zato je predsednik Vučić rekao da je ta ideja propala u tom smislu, jer nema podrške za tu ideju. Ja moram da kažem da su SAD, EU, Francuska i Rusija veoma zainteresovane za to da se postigne dogovor između Beograda i Prištine“, objasnio je on.
Dačić je ponovio da, iako je inicijativa o razgraničenju naišla na osporavanje i u Srbiji i u Prištini, drugačiji predlog ne postoji.
„Sa jednog aspekta može da izgleda da je zamrznuti konflikt bolje rešenje za Srbiju, naročito što bi još zemalja moglo da povuče priznanje Kosova, tako da će na kraju taj broj pasti ispod polovine članica UN“, odgovorio je šef srpske diplomatija na pitanje o tome kome bi odgovarao zamrznuti konflikt, ali je i dodao da bi u tom slučaju bilo više rizika.
Prvi je rizik od oružanog napada na sever Kosova, kao u slučaju „Oluje“, da neko uz stranu pomoć izvede „blickrig“ i napadne Sever.
„U tom slučaju Srbija ima samo dve mogućnosti — da uđe u sukob ili da to ostavi sa strane, kao što je bilo u vreme Knina“.
Na pitanje šta bi sprečilo „blickrig“ i „čišćenje“ Gračanice, Gnjilana i drugih mesta od Srba, u slučaju sporazuma o razgraničenju, Dačić je odgovorio da taj sporazum podrazumeva neki dogovor obe strane, a da bi u slučaju ulaska Srbije u sukob to značilo ulazak u sukob sa Kforom, što komplikuje poziciju.
A drugi rizik u slučaju zamrznutog konflikta jeste taj što bi time bio zamrznut i evropski put Srbije, rekao je Dačić.
