Izgleda da je „Uragan Džonson“ spreman da „počisti“ Terezu Mej sa mesta premijera Velike Britanije. Sudeći po izjavi bivšeg šefa diplomatije i gradonačelnika Londona, glavnog zagovornika Bregzita među torijevcima i to na godišnjoj konvenciji Konzervativne partije, Boris Džonson je spreman da preuzme čelo i stranke i Vlade njenog kraljevskog veličanstva.
Nevolje koje su zadesile kabinet Tereze Mej oko Bregzita legle su kao kec na 11 ambicioznom Džonsonu, najpoznatijem „šaljivdžiji“ koga su Nemci predstavili kao Mister Bina svetske diplomatije, populisti čija bi preporuka za mesto novog premijera mogla da bude i bliskost sa politikom aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa.
Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona, kaže da je Boris Džonson popularan u delu britanske javnosti i među članovima svoje partije, međutim, u ovoj fazi, posle njegovog mandata na mestu ministra spoljnih poslova Velike Britanije, malo je verovatno da može biti novi lider torijevaca, a samim tim i premijer Ujedinjenog Kraljevstva.
Drugo, postoji jedna tradicija u političkom životu Velike Britanije da obično onaj koji se prvi „isturi“ da ruši predsednika Vlade i lidera partije ne bude novi lider partije i premijer. Obično je takva ličnost zadužena da stvori uslove za pad lidera i predsednika Vlade.
„U ovom slučaju, Džonson očigledno predstavlja određeni deo političke elite u Velikoj Britaniji koja koristi slabosti aktuelne premijerke Tereze Mej da sebe nametne kao novu, dominantnu elitu. A Boris Džonson je tu, pošto je on vrlo vešt u komunikaciji sa javnošću, da stvori uslove za takvu promenu“, kaže Ljepojević za Sputnjik.
Na pitanje da li bi u neko dogledno vreme Boris Džonson mogao da postane premijer Velike Britanije, Ljepojević odgovara da je „sve moguće u politici“, međutim, znajući političku praksu u Velikoj Britaniji i međusobne odnose unutar konzervativaca, pa i samog Džonsona — to je vrlo malo verovatno.
Uz to, gotovo je izvesno da na sledećim izborima Konzervativna partija gubi, i samim tim ko god bude lider — neće biti predsednik Vlade.
„Drugim rečima, Boris Džonson, pošto je vrlo vešt u komunikaciji sa javnošću i zna kako mediji funkcionišu jer je bivši novinar, stvara uslove za nametanje interesa jednog dela elite i za rušenje ove elite koju sada predstavlja Tereza Mej. To je jedan politički proces koji nije nepoznat u političkoj praksi Velike Britanije, ali kad je reč o ličnostima, Boris Džonson je najmanje verovatni budući predsednik Vlade“, kaže Ljepojević.
Dolazak na vlast nove konzervativne elite koju personifikuje Boris Džonson doveo bi do velikih promena britanske politike, smatra naš sagovornik. Prvo, taj deo elite, čiji je „advokat u javnosti“ Džonson, jeste onaj koji je shvatio da je postojeći, dosadašnji sistem međunarodnih odnosa i ekonomskog modela društva propao. Što pre se jedna zemlja prilagodi novim uslovima, to je za nju bolje.
Reč je delu elite Velike Britanije koja je finansirala i stvorila uslove da se na referendumu izglasa izlazak iz EU, pošto je EU kao sistem simbol tog neuspešnog, propalog političkog i ekonomskog modela, ističe Ljepojević.
Tu elitu predstavlja i Boris Džonson, a to što on pristaje da je predstavlja svedoči i o njegovoj bistrini, jer on je očigledno procenio da je to budućnost. Naravno, to ne ide tako lako, ide sporo, ali to je suština tog „građanskog rata elita“ i u samoj Velikoj Britaniji.
„Drugi deo, u čijim kandžama je Tereza Mej i koji je povezan sa delom američke elite, hoće da nastavi ovako kako je bilo, a to je propast za celi zapadni svet, a posebno za Veliku Britaniju. Onaj deo elite koji predstavlja Boris Džonson smatra da u novim uslovima Velika Britanija ima ponovo svoju šansu, jer se stvaraju nova pravila igre, a Britanci su tradicionalno talentovani za pisanje tih pravila i njihovo kasnije tumačenje“, kaže Ljepojević.
To je zaista važan istorijski proces u Velikoj Britaniji, a kakav će biti ishod i koliko će to trajati, teško je reći, pošto će na sledećim generalnim izborima 2022. „gotovo sigurno laburisti doći na vlast“, smatra naš sagovornik.
Danas laburiste predvodi Džeremi Korbin, koji planira jedan potpuno drugačiji projekat društva, a trenutno, njegov najveći protivnik je deo laburista koji je ostao veran Toniju Bleru. Ljepojević ističe da je Blerova politika najveći protivnik Džeremija Korbina i da tu leži njegov najteži posao.
U Konzervativnoj partiji, koja će formalno biti opozicija u tom slučaju, oduvek postoje dva krila — levo i desno. U ovom slučaju, desno krilo sa Terezom Mej na čelu najveći je saveznik Toniju Bleru i njegovim pristalicama u Laburističkoj partiji.
„Džeremi Korbin može imati mnogo veću podršku tog tzv. levog krila Konzervativne partije, gde je trenutno i Boris Džonson, nego što će imati podršku Tonija Blera i njegovih ljudi unutar Laburističke partije. To je jedan ozbiljan politički proces, pošto su sa propašću dosadašnjeg političko-ekonomskog modela propale i tradicionalne političke partije. Verovatno će i Britanija dobiti neku novu partiju za nekoliko godina, kao što se to dešava i u Nemačkoj, Italiji, Španiji i Francuskoj“, smatra sagovornik Sputnjika.
U svakom slučaju, svedoci smo istorije u nastajanju, zaključio je Ljepojević.
