Do skoro se reč tender za „Telekom Srbija“ vezivala samo za prodaju te kompanije i rasprave o tome treba li privatizovati profitabilnu državnu firmu.
Stvar se obrnula. „Telekom Srbija“ je otkrio nove namere. Želi da se pozicionira kao regionalni lider u oblasti telekomunikacija i zato je dao ponudu za kupovinu drugog najvećeg operatera u Albaniji. Time bi, nesumnjivo je, to i postao, jer u vlasništvu već imaju operatere mobilne, a negde i fiksne i mobilne telefonije, i to u Republici Srpskoj, BiH, Crnoj Gori i Austriji.
Prema pisanju albanskih medija, pored srpskog operatera, u konkurenciji su i dve bugarske kompanije: „Vivakom“ i „Globul telekom“.
Na pitanje Sputnjika da li to znači da je tender za prodaju „Telekoma Srbije“ stavljen ad akta, ministar trgovine, telekomunikacija i turizma Rasim Ljajić odgovara da je cilj svih ovih aktivnosti i poslovnih planova „Telekoma“ usmeren ka povećanju vrednosti kompanije i naravno ostvarivanju poslovnog uspeha.
„Danas na tržištu telekomunikacija, u žestokoj konkurenciji, mogu da opstanu samo veliki igrači. Prema tome, ukrupnjavanje i širenje biznisa i poslovanja postali su imperativ da bi kompanije mogle da opstanu na tržištu i da izdrže tu žestoku konkurenciju. Ovo je potpuno logična i rekao bih dobra poslovna odluka ’Telekoma‘“, kaže ministar telekomunikacija.
On napominje da je još rano za prognozu šta će od toga biti jer „Telekom“ nije sam u toj tržišnoj utakmici, ali i dodaje da to svakako govori o jasnim namerama širenja, što bi na kraju rezultiralo povećanjem vrednosti cele kompanije.
To bi, naravno, potvrđuje Ljajić, bilo bitno u slučaju da jednoga dana bude raspisan tender za prodaju „Telekoma Srbije“.
„Ovo je živa stvar, sad je ’Telekom‘ usredsređen da mu poslovanje bude još uspešnije, da se širi na okolna tržišta, a da li će jednoga dana biti raspisan poziv za strateško partnerstvo sa nekim većim kompanijama, rano je u ovom trenutku govoriti“, kaže Ljajić.
A na pitanje da li se može desiti da u slučaju prodaje „Telekoma Albanije“ politika umeša prste i da im, zbog odnosa kakvi su u regionu, primamljivije budu ponude iz Bugarske, Ljajić ukazuje na bitnu činjenicu.
„Vlasnik ’Telekoma Albanije‘ je ’Dojče telekom‘. Prema tome, Albanija ovde nema konačnu odluku o tome. ’Dojče telekom‘ će preko grčkog operatera, koji je opet u vlasništvu ’Dojče telekoma‘, odlučivati na osnovu pristiglih ponuda“, objašnjava ministar telekomunikacija.
On ocenjuje i da bi kupovina „Telekoma Albanije“ od strane „Telekoma Srbije“ bila i ekonomski dobra stvar i za jednu i za drugu zemlju.
„Posebno što bi to stvorilo jedan novi politički ambijent, jednu novu paradigmu koja je preko potrebna regionu. Ali je još rano da anticipiramo šta će se na kraju desiti“, zaključuje Ljajić za Sputnjik.
I profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je ta vest dobra, kako zbog „Telekoma“, tako i zbog toga što ona može da znači da je država odustala od prodaje te kompanije.
„To znači da smo ipak rešili da zauzmemo neki drugi kurs. Da najbolje kompanije koje su u ovom trenutku profitabilne, čak i sa ovakvim načinom upravljanja i sa svim problemima na srpskom tržištu, ipak zadržimo u našem većinskom vlasništvu. I, štaviše, da vodimo politiku stvaranja uslova za takozvano regionalno liderstvo. I to treba pozdraviti, ako je to tako“, kaže Savić i ističe da želi da veruje da jeste.
On podseća da je „Telekom“ nedavno bio ponuđen na prodaju i da je najjači argument za to bio da on ne može da izdrži konkurenciju, a da sada vidimo da se dobro prilagodio novonastalim uslovima. Čak je i broj mobilnih korisnika povećan na deset miliona, a godišnja dobit je oko 120 miliona evra, koja bi, kako smatra, bilo i veća da se upravlja efikasnije.
„U svakom slučaju, te vesti su jako dobre zbog činjenica da se nešto u Srbiji menja, da se od kursa — privatizacija po svaku cenu — ide ka strategiji širenja na regionalnom nivou. I što je posebno važno, to se dešava u kompanijama koje angažuju visoke tehnologije i pripadaju uskom krugu onih u kojima su tehnološki prodori najveći“, napominje profesor Ekonomike industrije.
On ukazuje da kupovinom „Telekoma Albanije“ nećemo kupiti neko bog zna kakvo tržište. Ali sama činjenica da, osim toga što smo prisutni u Republici Srpskoj, odnosno celoj Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Austriji, izlazimo i na peto tržište govori sama za sebe. To je nešto što treba pozdraviti, jer znači da posle godina razmišljanja kako ćemo da sačuvamo kompanije da ne propadaju, sada idemo na jedan ofanzivan pristup, ističe Savić.
On posebno važnim smatra to što bi se uspostavila komunikacija sa Albanijom koja se po pitanju Kosova i Metohije nalazi na suprotnoj strani u odnosu na Srbiju.
„Dobro je da se stvara prostor za ekonomsku saradnju. Jer kada ta ekonomska saradnja bude masovnija, onda će se malo drugačije gledati i na sva druga pitanja. Mislim pri tome i na zarobljenu srpsku imovinu, a srpski ’Telekom‘ je na Kosovu vrlo prisutan i vidim tu neki tračak nade da može da počne da se razgovara na drugačiji način i o tom pitanju“, ističe za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta.
