Kancelarka Nemačke Angela Merkel na zajedničkoj konferencije za medije sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom u Berlinu izrazila je nadu da će samit lidera Rusije, Nemačke, Turske i Francuske, u vezi sa situacijom u sirijskoj provinciji Idlibu, biti održan već u oktobru. Kao što je poznato, inicijativa da se održi susret u tom formatu je potekla od predsednika Erdogana i Rusija je ideju podržala. Sredinom septembra u Istanbulu je već bio održan sastanak lidera pomenutih država.
Dželaletin Javuz, penzionisani kapetan turske vojne mornarice i savetnik predsednika ultradesničarske Partije nacionalističkog pokreta, u komentaru za Sputnjik je istakao da iz perspektive mirovnog regulisanja sirijskog konflikta, samit četiri države bi bio važan ne samo zbog ostvarivanja bezbednosti za civilno stanovništvo, već i zbog istiskivanja Amerikanaca iz ovog regiona, imajući u vidu da Vašington konstantno pokušava da ojača svoje prisustvo, podržavajući naoružane formacije Kurda, ali i stvarajući svoje nove baze.
„Kao što je poznato, jedan od glavnih zadataka u okviru rešavanja problema Idliba jeste ostvarivanje uslova kako bi tri i po miliona žitelja Idliba moglo bezbedno da živi. Jer ako bi na toj teritoriji došlo do oružanog konflikta, to bi dovelo do ogromnog migracionog toka. Takav razvoj događaja ne želi da dozvoli ni Turska, ali ni države EU, posebno Nemačka i Francuska“, kaže sagovornik Sputinjka.
Javuz dodaje da najveći deo tereta na svojim leđima nosi Nemačka koja je primila oko milion izbeglica. U Francuskoj nema tako velikog broja migranata, ali vlada Makrona bi želela da sačuva svoj uticaj u sirijsko-libanskom regionu. Osim toga, kako ističe Javuz, prelazak američkog predsednika Trampa na trgovinske ratove i njegova taktika da ostvari pritisak na čitav niz država EU, konkretno uz pomoć antiruskih sankcija, doveli su do zbližavanja država EU i Turske.
„Pretpostavljam da je Erdogan, kao inicijator ideje održavanja samita četiri ključne države: Rusije, Nemačke, Turske i Francuske, ovu ideju prethodno razmotrio sa predsednikom Putinom tokom sastanka u Sočiju. Sada je jasno da je svima neophodan čvrst i izvodljiv plan rešavanja sirijskog konflikta. Niko ne želi novi veliki talas sirijskih izbeglica“, objašnjava penzionisani kapetan turske mornarice.
Ali izraditi takav plan nije jednostavno, imajući u vidu čitav niz spornih momenata. Najpre, nije do kraja rešeno pitanje situacije u Idlibu i za sada nije jasno na koji način će militantima biti omogućeno povlačenje iz zone demilitarizacije i gde će im biti dozvoljeno da se nastane.
Drugo, ali ne manje važno pitanje u vezi je sa širokom teritorijom istočno od Eufrata, koju u ovom trenutku kontrolišu Sirijske demokratske snage. Kao što je poznato, SAD putem savezništva sa kurdskim snagama žele da ojačaju i osiguraju svoje prisustvo u tom regionu. Zato će verovatno jedno od najtežih pitanja biti traženje prihvatljivog rešenja.
„Ako stav vodećih država EU, na prvom mestu Francuske i Nemačke, povodom ovog pitanja postane bliži stavu država garanta astanskog procesa — Turske, Rusije i Irana, ovaj problem će moći mnogo efikasnije da se rešava. Zadatak da se stavovi Francuske i Nemačke približe stavovima druge strane umnogome pada na pleća predsednika Erdogana i Putina. Ako Pariz i Berlin uvide potrebu da se suprotstave prisustvu SAD u ovom regionu, to će biti ključni korak na putu obezbeđivanja stabilnosti u Siriji i na Bliskom istoku uopšte“, zaključio je Javuz.
