„Izlaznost od 36,8 odsto ne dozvoljava da se plebiscit prizna kao uspešan (za to je potrebno 50 odsto) i nedvosmisleno svedoči da su makedonski glasači preferirali da bojkotuju odluke koje su Skoplju i Atini grubo nametnute spolja — vodeći političari zemalja NATO-a i Evropske unije direktno su učestvovali u otvorenoj propagandnoj kampanji, bez ustručavanja se mešajući u unutrašnje stvari ove balkanske zemlje“, navodi se u komentaru Ministarstva.
„Bez obzira na činjenicu da dve trećine makedonskog stanovništva nije podržalo Prespanski sporazum, rezultate glasanja odmah su pozdravili rukovodstvo EU i NATO-a, kao i Vašington. Postoji težnja da se obezbedi ubrzano uvlačenje Skoplja u NATO, uprkos mišljenju makedonskog naroda. Naš principijelni stav ostaje nepromenjen: dugoročno rešenje mogu da nađu samo same strane, bez spoljnog mešanja, isključivo u pravnim okvirima i uz široku podršku javnosti. Prespanski sporazum očigledno ne odgovara ovim kriterijumima“, ističe Ministarstvo.
Pri tome se navodi da je sporazum takođe u suprotnosti i sa međunarodnim pravom i Ustavom Makedonije.
„Rusija kao stalni član Saveta bezbednosti UN pažljivo prati razvoj situacije. Polazimo od činjenice da će se u skladu sa Članom 3 Rezolucije Saveta bezbednosti UN 845 rezultati pregovora između Skoplja i Atine razmatrati u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija“, konstatovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Vlada Grčke je 17. juna sa Republikom Makedonijom potpisala sporazum koji rešava višegodišnji spor o njenom imenu i otvara Skoplju put u NATO i EU, ali izaziva kritike i u Grčkoj i u samoj Makedoniji. Strane su se dogovorile o preimenovanju te bivše jugoslovenske republike u Republiku Severnu Makedoniju. U nedelju je u Makedoniji održan konsultativni referendum sa pitanjem: „Da li ste za članstvo u EU i NATO-U, uz prihvatanje sporazuma između Republike Makedonije i Grčke?“
Prema rezultatima koje je objavila Državna izborna komisija u ponedeljak nakon prebrojavanja 100 odsto materijala, na referendum je izašlo nešto više od 666.000 glasača, što iznosi manje od 37 odsto od ukupnog broja birača. Od izašlih birača 91,46 odsto glasalo je „za“ sporazum Skoplja i Atine, a protiv je bilo 6,56 odsto.
