Turistički obilazak jezera Gazivode na severu Kosmeta, što je kosovski predsednik Hašim Tači upriličio u pratnji stotinak saradnika opremljenih dugim cevima, bila je klasična, dobro urađena predstava za unutrašnju, prištinsku upotrebu, gde su kolateralna šteta, već poslovično, bili zastrašeni Srbi.
U ovakvoj oceni poslednjih događaja u južnoj srpskoj pokrajini saglasni su sagovornici Sputnjika, odličan poznavalac prilika na Kosovu i Metohiji novinar Milivoje Mihajlović i politikolog iz Čaglavice Stevan Filipović.
Znajući da će njegov boravak na severu Kosmeta izazvati žestoku medijsku reakciju i podizanje borbene gotovosti u Srbiji, Tačijev glavni cilj je, smatra Mihajlović, bio da pokaže da je predsednik celog Kosova, čiju podelu ne želi, kako bi medijski poništio protest opozicije predvođene Pokretom „Samoopredeljenje“, na kome je bilo nekoliko desetina hiljada ljudi.
Tom predstavom Tači nije ništa postigao jer su ga politički rivali prozreli i to predočili već na samom protestu „Samoopredeljenja“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Posledica, dakle, nije bilo po politički život i političare. Jedina velika posledica je to što je među Srbe, kako sa severa KiM tako i na celom Kosmetu, ponovo unet veliki strah. Mihajlović, pritom, napominje da ovakve predstave, koliko god bile dobro urađene, ne mogu u potpunosti da se kontrolišu i pita se šta bi se dogodilo da je neko juče pripucao.
I politikolog iz Čaglavice Stevan Filipović deli to mišljenje, ocenivši da nije dobro to što su se Srbi sa Kosmeta već gotovo navikli da stalno prisustvuju sličnim performansima, poput novog Tačijevog, koji su veliki i bezbednosni i politički izazov.
Tači je, ceni Filipović, predsednik sa veoma slabim funkcijama koga je izabrao parlament, ali sa jakim neinstitucionalnim uticajem koji mu opada, što on pokušava da spreči. Vožnja po Gazivodama, kojom je hteo da pokaže da je sila, bila je, kako kaže, čista samopromocija.
„Ovakvi vikendi koje nam stalno priređuju su kontrolisani mini-haosi. Ako to pređe određenu granicu, moglo bi da se desi svašta. Šta da je pala jedna žrtva! To može da se desi, i te stvari se ne mogu kontrolisati“, ističe ovaj politikolog.
On posebno ukazuje na težinu situacije među Srbima koji ne žive na severu Kosova i koji ne vole da čuju da je Vojska Srbije u stanju ratne pripravnosti.
„Znate kako na nas deluju vesti o tome da su Vojska Srbije i Policija stavljeni u najviši stepen ratne pripravnosti, kad znamo da do nas ne mogu da dođu, ili u najboljem slučaju pod borbom mogu za 48 sati. A nas neće biti za dvadeset minuta. Kakav rat, mi nemamo za to luksuz. Nestalo bi nam najveće bogatstvo i materijalno i nematerijalno. Sve bi spalili i uništili“, mišljenja je Filipović.
Isto toliko je teško, dodaje on, i drugim nealbancima u Gračanici, Štrpcu, Pomoravlju, Metohiji, na Gori.
Po njegovoj oceni, Tačijev performans malo miriše i na ponovno vraćanje u fokus priče o podeli Kosova koja je odbačena, pa možda želi da je vrati na scenu. Ali Tači ne može ništa da uradi jer nema podršku na Kosovu, gde je komplikovan dinamizam albanskih političkih partija. Tači je u koaliciji sa premijerom Haradinajem, a deluju kao kohabitacija. Uz to ima izuzetno jaku opoziciju, objašnjava ovaj politikolog.
I Mihajlović slično gleda na najnovija dešavanja.
„Tači je na ovaj način upozorio i međunarodnu zajednicu da je situacija uvek na ivici konflikta i da treba tražiti rešenje i da je to rešenje koje on stalno forsira, a to je korekcija granica. Dakle, hepening je bio usmeren i prema međunarodnoj zajednici da Zapad shvati da je situacija vruća i da je treba što pre rešavati“, kaže on.
Mihajlović ipak ne misli da bi se to moglo odraziti na pregovore u Briselu, koji će, kako smatra, morati da budu nastavljeni zbog toga što će EU pokušati da se na neki način vrati u igru koja je sada u rukama Amerikanaca.
„Situacija je, juče se pokazalo, u rukama Hašima Tačija i Aleksandra Vučića u dobroj meri, ali je rešenje u rukama velikih sila“, ističe sagovornik Sputnjika.
On podseća da su Amerikanci od početka Briselskog dijaloga glavni medijatori, kod kojih prvo odu delegacije Beograda i Prištine pre nego što dođu pred EU šeficu za spoljne poslove i bezbednost Federiku Mogerini.
„Što se tiče Rusije, ona je u UN uvek zastupala čvrst stav o poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije. Direktno ona može da se uključi samo ukoliko situacija na terenu bude dovedena do usijanja i ukoliko bude isprovocirana neka velika međunarodna konferencija. To bi značilo povratak velikih za pregovarački sto i u završnu igru. Mislim da u ovom momentu velikim silama ne odgovara da se situacija ovde brzo reši“, ukazuje Mihajlović.
Na pitanje šta može da znači najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će predsednika Rusije Vladimira Putina tokom predstojećeg susreta obavestiti o situaciji na Kosmetu i da će tražiti podršku i savet, što je prvi put eksplicitno rekao, Mihajlović nije spekulisao.
„Ako je to ono što je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao u UN, znači da pozicija Rusije nije promenjena. Videćemo“, dodao je Mihajlović.
On u svakom slučaju smatra da ćemo sačekati na rešenje, a do tada će, kako kaže, možda nešto da se izbistri u „ovoj političkoj mutnoj vodi“.
