Dok su svetski i evropski mediji, političari i magovi političkog marketinga sve svoje snage usmerili na uspeh referenduma u Makedoniji, Skopljem i ostalim makedonskim gradovima i selima širio se miris pečenih paprika.
Ajvar se pravio naveliko i većina građana najjužnije bivše jugoslovenske republike odlučila je da ostane kod svojih kuća, peče paprike, meša ih sa patlidžanom i upržava ajvar umesto da na glasačkim mestima donosi, za režim makedonskog premijera Zorana Zaeva i ostatak sveta, „istorijsku odluku“ o promeni imena zemlje.
Građani Makedonije, što očigledno pokazuju rezultati referenduma, nisu shvatili dogovor koji su juna ove godine postigli Zoran Zaev i grčki premijer Aleksis Cipras kao nešto od istorijskog značaja, čim je na njih više uticala neformalna kampanja da je bolje da ostanu kod svojih kuća i prave ajvar nego kampanja koju su sprovodili pobornici Prespanskog sporazuma.
Ajvar je sve vreme kampanje bio glavni lajtmotiv pobornika bojkota referenduma na društvenim mrežama, dok je na drugoj strani stajao davno razrađeni i debelo plaćeni mehanizam političkih mešetara, marketinških stručnjaka i makedonskih vlasti.
Iako su sve svoje snage uprli ka cilju da referendum uspe, doživeli su neuspeh.
Makedonska prestonica Skoplje postala je pred glasanje omiljena destinacija zapadnih političara. Teško je reći kada je jednu državu, veliku ili malu, značajnu ili marginalnu, posetilo toliko stranih državnika za tako kratko vreme.
Britanska premijerka Tereza Mej, nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, američki sekretar za odbranu Džim „Besni pas“ Matis, evropski zvaničnici Johanes Han i Federika Mogerini smenjivali su se u Skoplju u gotovo ravnomernim razmacima kako bi „ohrabrili“ Makedonce da donesu „ispravnu odluku“.
Međutim, ajvar je pobedio, i to ubedljivo. Nadjačao je marketing koji je proizišao samo iz duha naroda. A postignuta su dva cilja: makedonski ajvar je postao svetski popularan proizvod, a referendum nije uspeo. Jednim udarcem — dve pobede.
Jedno od pravila spinovanja glasi da se pažnja prebaci sa konkurentskog događaja na događaj koji vi želite, kaže direktor PR agencije „Pragma“ Cvijetin Milivojević.
„Kampanja sa ajvarom je vrlo jednostavna. To je poruka: ’Gledajte vi ljudi, od čega se živi, pustite EU, NATO, promenu imena i razne druge vrste integracija. One se ne mažu na hleb‘. Ili, što bi rekao naš Palma, to se ne sipa u traktor“, objašnjava on.
Makedonske vlasti su, prema Milivojevićevom mišljenju, napravile kardinalnu grešku time što su od makedonskih građana zahtevale da se u jednom referendumskom pitanju izjasne o tri stvari odjednom, uz sugestiju: „Probajte da kažete ne“.
Kako da građani kažu „ne“ ulasku u EU ili ulasku u NATO, kada je Severnoatlantska alijansa jedina koja može da spasi Makedoniju od sila koje joj prete, pita se Milivojević. Treće pitanje odnosi se na odricanje od, kako Milivojević kaže, još malo državnog identiteta, kako uslova za ulazak u EU i NATO.
„Kada postavite takvu vrstu pitanja, vi zapravo potcenjujete zdrav razum građanina. Građanin kaže: ‘Ej, čekajte, da niste stvarno malo preterali‘. Tako da su ajvar plus ovakvo idiotsko pitanje rezultovali time da je izlaznost oko 36 odsto, iako ne sumnjam da u Makedoniji postoji više nego većinsko raspoloženje za ulazak u EU. Sigurno je više od dve trećine birača za ulazak u EU i sigurno više od polovine smatra da je ulazak u NATO bolja opcija nego ostati izvan NATO-a“, naglašava on.
U Makedoniji je godinama stvaran nadidentitet, pozivanjem na tradiciju Aleksandra Makedonskog, a od toga se odjednom odustalo pod pritiskom zapadnih sila. Građani su se, prema Milivojevićevom tumačenju, zapitali šta se događa i pobedio je njihov zdrav razum, a ne njihovo političko osećanje.
Sve se to ukrstilo sa sezonom pravljenja ajvara, svetih dana za makedonske građane, zaključuje Milivojević.
