Srpska i grčka delegacija nakon toga položili su vence u „plavu grobnicu“, Jonsko more gde su završila tela mnogih preminulih srpskih vojnika.
Selaković je rekao da Srbija svakog uvažava, ali da na prvom mestu poštuje sebe, „svoje prijatelje čuva, a nova partnerstva mudro pravi“, prenosi Tanjug.
On je rekao da spomen-kosturnica i „plava grobnica“ predstavljaju najveće spomenike patnje koja je pogodila srpski narod.
„Na Vidu ostali su večno da počivaju i stražare hiljade najboljih srpskih sinova koje je izrodilo srpsko selo, šajkača i opanak“, rekao je Selaković, navodeći da su tako promrzli, gladni i žedni srpski ratnici svoju „večnu kuću“ pronašli u bratskoj Grčkoj, a da je velika žrtva rodila veliko prijateljstvo koje traje i danas i trajaće dok postoji grčki i srpski narod.
Ostrvo Vido nije bilo samo ostrvo stradanja, već mesto oporavka, vaskrsnuća i nade za srpske vojnike da se bore do kraja.
„Nakon kraćeg boravka, srpska vojska bila je spremna za borbu. Bio je to prvi korak ka nastupajućoj velikoj pobedi. Nikada naš oporavak ne bi bio tako brz da nije bilo ljubavi i brige koju su pokazala naša grčka braća“, naveo je.
Velika žrtva rodila je veliko prijateljstvo između dva naroda, konstatovao je Selaković, te dodao da ono i danas traje, a da su ljubav prema slobodi, borbenost i nepokolebljivost duha srpskih vojnika morali biti nagrađeni.
„Srbija je iz Velikog rata izašla kao pobednik, a da je dostojna velike pobede, pokazuje i to što je posle rata pružila ruku pobeđenima. Pokazala je da je bolje sto godina pregovarati, nego jedan dan ratovati“, rekao je Selaković.
Dodao je da zahvaljujući slavnim precima Srbija danas živi u miru, slobodno i podsetio da neuporedivo nadmoćniji nisu tada uspeli da pobede Srbiju.
„Srbiju može da uništi ona sama, ako prestane da se seća vas. Srbija živi uvažavajući druge, a poštujući sebe samu“, naglasio je.
Gradonačelnik Krfa Kostas Nikoluzos rekao je da je na Krf od januara do 21. februra 1916. godine stiglo 150.000 Srba vojnika i civila, a Krf je dve godine nezvanično bio prestonica Srbije.
„Ponosni smo što smo deo vaše istorije. Nikada nismo ratovali jedni protiv drugih“, rekao je Nikoluzos i dodao da evropska perspektiva zemalja regiona predstavlja najveću garanicu za mir i stabilnost.
U delegaciji Srbije bili su i ministar odbrane Aleksandar Vulin i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.
Srpska vojska i narod počeli su povlačenje preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske, i Bugarske na Srbiju u zimu 1915/16 godine.
Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.
Francuska vlada je 28. januara 1916. godine odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.
Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku, te je do aprila na grčko ostrvo Krf prevezeno 151.828 ljudi i u Bizertu oko 13.000 ljudi.
Prvo iskrcavanje srpske vojske na „ostrvo spasa“, kako su Srbi nazvali Krf, bilo je pristanište u mestu Guviji, šest kilometara severno od grada, a materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojnike preuzele su Francuska i Velika Britanija.
Na ostrvu Vido, na koje su iskrcani najteži ranjenici, nalazi se spomen-kompleks i u okviru njega mauzolej.
Od 23. januara do 23. marta 1916. godine na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi. Vido organizovano kao bolnica pretvoreno je u „ostrvo smrti“, a more oko njega u „plavu grobnicu“.
