Su-57 je prvi ruski avion pete generacije, projektovan da bude velika pretnja vazduhoplovnim silama kao što su SAD. Ti avioni oružje najčešće nose unutar svog tela, kako bi se još više smanjila radarska vidljivost i izbeglo kompromitovanje njegove stelt tehnologije — sposobnost nevidljivosti za radare. Međutim, veće rakete mogu se nositi spolja, a jedna od njih će biti R-37M, raketa sa većim dometom od svega što američki avioni imaju na raspolaganju.
R-37M je modernizovana verzija rakete koja je uvedena u naoružanje 1985. godine. Starija varijanta je među većim raketama vazduh-vazduh, dužine 4,2 metra i težine 600 kilograma, namenjena za arsenal naoružanja samo većim avionima poput presretača Mig-31BM.
Osnovna karakteristika rakete je njen domet, za koji se kaže da iznosi 300 kilometara, mada neki izvori ukazuju da može biti i do 400 kilometara. Cilj rakete je da uništava ciljeve visokog prioriteta kao što su avioni „Avaks“, ali pri brzinama od šest mahova i sa aktivnim sistemom za traženje ciljeva, pa ujedno predstavlja pretnju svim ciljevima, uključujući borbene avione.
Varijanta R-37M, koja se nalazi u završnoj fazi razvoja, dobila je novi sistem navođenja i smanjene su joj težina i dužina kako bi se uklopila i na manje platforme. Boris Obnosov, direktor korporacije „Taktično raketno naoružanje“, potvrdio je da će Su-57 biti među avionima koji će biti sposobni da ispaljuju tu raketu. Toj korporaciji pripada kompanija NPO „Vimpel“ koja je napravila raketu R-37.
Napredak u razvoju rakete R-37M dovodi u pitanje budućnost još jedne potencijalne rakete vazduh-vazduh koja se razmatra za arsenal naoružanja aviona Su-57. Nazvana KS-172 i razvijena od strane NPO „Novator“, deo konkurentskog vojnog koncerna „Almaz Antej“, ova raketa navodno ima još veći domet od preko 400 kilometara.
Ovo je omogućeno korišćenjem dvostepene kompozicije, sa širim i snažnijim prvim stepenom koji brzo prelazi u manju drugu fazu. Oružje je imalo nekoliko uspešnih testova, ali se za sada veruje da neće ući u upotrebu. Interesantno je da Kina navodno razvija sličnu dvostepenu raketu sa većim dometom za svoje stelt avione J-20.
Sa svojim strateškim rivalima koji imaju ovakvu vrstu oružja, SAD će možda morati ponovo da razmisle o svojoj strategiji za superiornost u vazduhu. Američko vazduhoplovstvo je koristilo rakete vazduh-vazduh velikog dometa, kao što je „AIM 54 Feniks“, koja je imala operativni domet od 190 kilometara, ali je u penziji od 2004. godine zajedno sa svojom platformom-avionom F-14 „Tomket“. Neki projektili ove vrste još uvek su u službi u Iranu i oni su relikvije prerevolucionarnih odnosa Irana sa SAD.
„AIM 120 AMRAAM“ raketa vazduh-vazduh, ima čak kraći domet od „Feniksa“, a napredna varijanta „AIM 120D“ je navodno ograničena na 160 kilometara. To je i dalje prilično impresivno oružje prilagođeno mnogim platformama, a američka vojska smatra da će ovi projektili sa sigurnog rastojanja uništiti bilo kakvog neprijatelja, a moderniji borbeni avioni poput F-22 i F-35 pružaju dodatne informacije o ciljevima u odnosu na starije avione.
Razmeštanjem raketa sa još većim dometom, Rusija i Kina će suštinski udvostručiti mogućnosti, preteći američkim letelicama sa sigurne udaljenosti.
