Nemačka kao jedna od ključnih zemalja EU sledeće godine će postati nestalna članica Saveza bezbednosti UN na period od dve godine.
U vreme glasanja za članstvo Nemačke u junu bilo je 184 glasa „za“ od ukupno 190. To je protumačeno kao odraz stava mnogih u međunarodnoj zajednici koji Berlin vide, možda ne kao direktnu protivtežu Vašingtonu, ali u svakom slučaju kao ključni glas za multilateralizam i međunarodnu saradnju. Ipak, put do stalnog članstva i dalje je „trnovit“, a mnogi stručnjaci smatraju da je gotovo nemoguć.
Bivši šef diplomatije SRJ i ambasador Vladislav Jovanović kaže da je to mrtva trka koja se vodi već 40 godina.
„Novoojačane zemlje pokazuju interesovanje da dobiju taj status ali status stalnog člana sa pravom veta je trofejna pobeda u Drugom svetskom ratu. Samo oni koji su bili na strani pobednika zadržali su to pravo. Zbog toga su u UN svi jednaki, ali su neki malo više jednaki od drugih. Dakle, nema pune ravnopravnosti čak ni tamo iako povelja to garantuje. Pobednici nemaju nameru da puste to tek tako“, kategoričan je Jovanović.
Ipak, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan otišao je korak dalje i sa govornice na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija poručio da UN nisu ispunile očekivanja čovečanstva u vezi s mirom u svetu.
Upozorio je i kako Savet bezbednosti UN u velikoj meri radi u interesu pet zemalja koje imaju pravo veta i nemo posmatra zverstva koja se dešavaju u svetu.
„Verujem da smo zajednički glas savesti čovečanstva kad ovo kažem“, rekao je Erdogan, te je pozvao na reformu organa Ujedinjenih nacija, ocenivši takav korak neophodnim.
Prof. dr Ilija Kajtez objašnjava da turski predsednik igra na kartu muslimanskog faktora.
„Potencirao je u nekoliko intervjua da muslimani, kojih gotovo ima milijardu, nisu zastupljeni u telu gde je ipak centar svih odlučivanja i on pokušava da se nametne kao lider muslimana. U tom pogledu Turska nema moć jedne Indije, Nemačke, Japana i Brazila, ali ako bi mu ta krila dale druge muslimanske zemlje, onda bi bio zaista moćan“, kaže Kajtez.
On ipak naglašava da je muslimanski svet kao i sve druge monoteističke religije podeljen i zavađen između sunita i šiita zbog različitih interesa, tako da je njegov plan poprilično neostvariv. U svakom slučaju, počela bi nadgornjavanja u muslimanskom svetu, jer Iran i Saudijska Arabija ne bi sedele skrštenih ruku što stalnim članicama sa pravom veta samo ide na ruku.
„One bi mogle da kažu — ne možete da se dogovorite i najbolje bi bilo da ostane status kvo“, zaključuje Kajtez.
Sa druge strane, naglašava naš diplomata, konkurenata je mnogo, a svi imaju različite argumente koji potiru jedni druge.
„Recimo, Amerika podržava Nemačku, nebitno je da li srcem ili ne. Kina sprečava da uđe Japan, a po svemu sudeći Japan bi trebalo da uđe kada i Nemačka. Onda se pojavljuju Brazil, Indija, Južnoafrička Republika, Indonezija i Nigerija, smatra Jovanović.
„Ono što umanjuje trofej pobednika neće biti prihvatljivo, oni neće dozvoliti da budu rotirani. Pitanje je samo koliko mogu tu stalnost da brane i da je održavaju, jer odnosi u svetu se menjaju. U ovom trenutku nije realno, ali će pritisci rasti. Erdogan je jedan koji to zagovara, ali on ima manju snagu od drugih koji pretenduju da dobiju to mesto“, kaže Jovanović.
Postoje mnogi modeli — proširenje stalnih članica sa pet na sedam, uvođenje rotacionih mesta sa pravom veta na godinu ili dve. Za istoričara Nemanju Starovića jedan od najzanimljivijih predloga je upravo onaj koji je predložio savetnik predsednika Amerike Džon Bolton dok je bio ambasador u UN da reforma Ujedinjenih nacija treba da ide u pravcu da samo jedna država ostane sa pravom veta na njenom čelu, a to su SAD.
