Referendum koji bi mogao da stavi tačku na spor između Makedonije i Grčke oko naziva ove bivše jugoslovenske republike biće održan 30. septembra. Građani Makedonije će odgovarati na pitanje „Da li ste za članstvo u EU i NATO-u, uz prihvatanje dogovora između Republike Makedonije i Republike Grčke?“
Značaj predstojećeg glasanja želeli su da istaknu predstavnici zapadnoevropske političke elite svojim brojnim posetama Makedoniji. Samo za poslednjih nekoliko nedelja u Skoplju su bili Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, austrijski kancelar Sebastijan Kurs, nemačka kancelarka Angela Merkel, šefica spoljne politike Evropske unije Federika Mogerini i njen nemački kolega Hajko Mas. Ništa manje važna nije ni poseta američkog ministra odbrane Džejmsa Matisa, koji je rekao izveštačima da je Rusija finansirala „kampanje za uticaj“ kojim bi bio potkopan referendum.
Ruske diplomate ne kriju da se protive daljem širenju NATO-a, zastupajući gledište da bi to destabilizovalo Balkan.
Ana Dimitrovska, politikolog iz Makedonije i analitičarka Ruskog saveta za međunarodne poslove, istakla je da bilo kakva aktivnost ruskih diplomata ne može da se meri sa onom količinom zapadnih političara koji su namenski dolazili u Makedoniju kako bi propagirali izlazak na referendum, tokom diskusije organizovane u Moskvi povodom održavanja referenduma u Makedoniji.
„Da ne pominjem video-obraćanje francuskog predsednika Emanuela Makrona u znak podrške ideji stupanja Makedonije u NATO i EU. Pa čak i ako se desi da većina građana glasa protiv na referendumu, verujem da će biti smišljen način da se medijski svali krivica na ’mešanje Ruske Federacije‘ u ceo proces“, istakla je Dimitrovska.
Narod, obični građani se, prema rečima makedonske analitičarke, plaše da će na kraju Grci biti ti koji neće ratifikovati sporazum. Odnosno, narod se pribojava da će Makedonci glasati za promenu imena države i time stupanje u EU i NATO, da će sve promene makedonskog ustava biti realizovane, a da grčki parlament neće usvojiti sporazum sa Makedonijom.
„Čim Makedonija unese izmene u svoj ustav i promeni ime, Skoplje je praktično već postalo član NATO-a“, objašnjava Dimitrovska.
Konstantinos Androniku, grčki politikolog, izneo je mišljenje da će sledeći politički problem do kog bude došlo u Grčkoj biti između Albanaca i Grka, a da će sa Makedonijom biti nađeno kompromisno rešenje.
„Sledeće na šta želim da ukažem je faktor Albanije. Podsetiću da je albanski premijer Edi Rama 4. avgusta na svojoj stranici na Fejsbuku objavio, kako je sam napisao, ’odličnu novost‘ — da će NATO otvoriti svoju prvu avio-bazu na Zapadnom Balkanu u albanskom gradu Kučovu“, naveo je Androniku.
Međutim, govoreći o albanskom faktoru, Dimitrovska je posebno istakla da se tu ne radi o albanskom stanovništvu, već o političkim strukturama koje su aktivne i u Makedoniji i u regionu.
„Te albanske političke strukture vrlo prisno sarađuju sa Vašingtonom i Briselom, ali i sa brojnim organizacijama i državama na istoku, poput Turske i Saudijske Arabije. Nije tajna da su ovi albanski političari tokom sukoba na Kosovu i 2001. godine u Makedoniji ucenjivali običan narod i tražili ili jednog muškog člana porodice za svoje terorističke organizacije ili su po glavi tražili od deset do dvadeset hiljada dolara. Podvlačim ovde tu značajnu razliku između običnog albanskog naroda koji je ucenjen i političkih elita“, izričita je Dimitrovska.
Makedonska analitičarka je istakla i da je Turska veoma aktivna na Balkanu, čime štiti svoje kulturno nasleđe i utiče na dešavanja u Makedoniji.
„Turska vlada izdašno isplaćuje stipendije, finansira nevladin sektor i uopšte radi na širenju muslimanske kulture, duha i mentaliteta na Balkanu. Ovaj region je inače odavno podeljen na interesne sfere i mnoga pitanja se, baš kao i u prošlosti, i danas rešavaju na liniji Brisel—Ankara. U ključnim stvarima Makedonce zapravo niko ne pita da li žele da se okrenu Rusiji ili Evropi ili Turskoj, to se rešava u naše ime na višem nivou“, objašnjava Dimitrovska.
Konstantinos Androniku je povodom uticaja različitih zapadnih političara podsetio na čestitku predsednika Trampa upućenu predsedniku Ivanovu, povodom Dana nezavisnosti Makedonije.
„Ova čestitka je objavljena da stranici američke ambasade u Skoplju i u njoj se pozdravlja postizanje Prespanskog sporazuma, koji je utabao put Makedonije ka NATO-u i EU. Interesantno je da se u ovom pismu koristi ime Makedonija, bez odrednice severna ili bivša jugoslovenska republika“, istakao je grčki politikolog.
Takođe, Androniku je pokazao čestitku još jednog „pravog“ druga Makedonije Džordža Buša, koji je, čestitajući Dan nezavisnosti narodu, podvukao da se „Makedonija rodila iz pepela Jugoslavije“.
„Zašto sam izabrao da pomenem ovde i Bugarsku? Zvaničnu Sofiju ništa manje ne interesuju rezultati referenduma. Dokaz za to je i izjava premijera Bojka Borisova od 8. juna ove godine da se Bugarska ne slaže sa nazivom ’Severna Makedonija‘ ilustrovavši to i komentarom da će ’sutra reći i da je Blagoevgrad njihov‘. Odnosno, postoji još teritorija koje su predmet teritorijalnih pretenzija“, zaključio je grčki politikolog, aludirajući na stav Atine da se toponim Makedonija geografski ne odnosi samo na teritoriju ove republike, već i na Egejsku Makedoniju u Grčkoj ali i Pirinsku Makedoniju u Bugarskoj.
„Ovom prilikom govorimo mnogo o referendumu, a nismo nijednom pomenuli sâmo pitanje, odnosno način na koji će mnogo tema biti obuhvaćeno i formulisano“, konstatovao je Aleksandar Pivovarenko, naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.
„Pitanje glasi ’Da li ste za članstvo u EU i NATO-u, uz prihvatanje dogovora između Republike Makedonije i Republike Grčke?‘. Ostaje nejasno da li je ovo referendum o stupanju u NATO-u ili o pristanku na promenu naziva države. Čisto gramatički gledano, ’uz prihvatanje‘ ukazuje na to da se radi najpre o promeni imena. Odnosno, kao da se podrazumeva da će uz promenu naziva, država automatski ući u NATO. Ovo je prilično lukava formulacija, jer praktično nije jasno na šta građani treba da pristanu, a da ne pominjem da se tu još u isti koš stavljaju EU i NATO“, istakao je Pivovarenko.
Dimitrovska smatra da će, i ako se desi da većina građana na ovo pitanje na referendumu odgovori negativno, biti nastavljena proevropska i evroatlantska propaganda.
„Skoplje će nastaviti da dobija ’šargarepe‘ u vidu različitih subvencija ili ’strateške pomoći‘ iz Brisela, a istovremeno će albanska politička elita iznutra vršiti pritisak. Takođe, može se očekivati da će u kontekstu promene stava građana opet doći do zaoštravanja međuetničkih odnosa u vidu ostrašćenih političkih debata i slično. Uopšte, ako na ovom referendumu narod ne bude glasao ’za‘, biće učinjeno sve kako bi rezultat sledećeg bio onakav kako to Brisel i Vašington očekuju“, istakla je makedonska analitičarka.
Dimitrovska je zaključila da makedonski mediji čine sve da ubede mlade generacije da EU i NATO nemaju alternativu.
„Naravno, to nije istina, postoje u principu brojne druge mogućnosti. Takođe, jasno je da se odluke koje se tiču Makedonije ne donose uvek u Skoplju, već na drugim nivoima, i da postoji veliki broj faktora, poput albanskog pitanja koje može biti aktivirano u cilju donošenja određene odluke. Međutim, u ovom trenutku, realno i pragmatično gledano, Makedonija nažalost nema mnogo drugih mogućnosti. EU i NATO je vuku ka sebi“, zaključila je makedonska analitičarka.
