Nije prvi put da Tramp pominje vojnu opciju kao moguće rešenje za svrgnjavanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Pre najnovijeg, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, o tome je pre dva meseca pisala američka agencija AP. Prema njenim saznanjima, avgusta prošle godine, Tramp je u krugu najbližih saradnika u Ovalnoj sobi pitao zašto jednostavno SAD ne izvrše invaziju na Venecuelu i svrgnu Madura.
Među prisutnima, a tu su bili i tadašnji državni sekretar SAD Reks Tilerson i tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Herbert Rejmond Mekmaster, kako je navela AP pozivajući se na zvaničnika upoznatog sa dešavanjima na tom sastanku, prvo je zavladao muk. Potom su mu, jedan po jedan, objašnjavali kako bi vojna intervencija u Venecueli bila loš potez i mogla bi da dovede do gubitka teško stečene podrške među latinoameričkim vladama.
Na te Trampove pretnje vojnom intervencijom odmah je reagovao ministar odbrane Venecuele ocenom da je to „akt ludosti i krajnjeg ekstremizma“, a predsednik Ustavne skupštine da su Venecuelanci spremni da naprave „još jedan Vijetnam“ u slučaju invazije Amerikanaca.
Po mišljenju dugogodišnjeg dopisnika iz Latinske Amerike, ali i iz Ujedinjenih nacija, Borislava Lalića, najnovije Trampove natuknice o vojnoj intervenciji u Venecueli mogle bi da se smatraju još jednom olako datom, neodgovornom izjavom američkog predsednika.
„Mislim da tu izjavu Donalda Trampa treba ipak shvatiti kao još jedan od njegovih ’trampizama‘, još jednu od njegovih šokantnih izjava kakvih je bilo čak i u njegovom govoru koji je juče održao u UN, pa je bilo i smeha u sali više nego aplauza“, kaže Lalić za Sputnjik, ali i dodaje: „Ona se ipak mora ozbiljnije uzeti jer je na liniji one američke politike prema Latinskoj Americi koja je karakterisala ceo prošli vek, pa i godine na početku ovog milenijuma. “
Lalić podseća da su SAD u Latinskoj Americi često probleme, odnosno svoje interese, rešavale tako što je bilo dovoljno da neko iz Bele kuće ili Pentagona da mig da treba menjati vlast u nekoj od tih zemalja, a onda bi bila angažovana CIA preko svoje Južne komande u Panami. Tako su pučevima bile rušene vlasti u Čileu, Panami, Gvatemali, Dominikanskoj Republici.
„Tu Trampovu izjavu o potrebi vojne intervencije u Vencueli od strane venecuelanske vojske, na čemu verovatno radi neko iz Amerike, iz CIA, treba uzeti kao kontinuitet takve politike. Ali ja mislim da je za takve intervencije i za takve pokušaje menjanja režima u Latinskoj Americi prošlo vreme i da za to ne postoje realni uslovi čak iako se Amerika na tome angažuje, smatra sagovornik Sputnjika.
On, međutim, dodaje da ono što će da zabrine narode u Latinskoj Americi, posebno Venecuelu koja se nalazi u ekonomskim nevoljama i političkim previranjima, jeste da se takav diplomatski manir Amerike i dalje održava.
To je ona diplomatija koju je svojevremeno pre sto i više godina, na početku prošlog veka, inaugurisao predsednik Teodor Ruzvelt — Amerika treba da govori lepo i iza leđa drži veliku batinu. Danas se, ocena je Lalića, ona unekoliko promenila.
„Američka doktrina je sada takva da njene diplomate sada idu po svetu i ne nose više batinu iza leđa, nego iznad glave“, konstatuje odličan poznavalac prilika na oba američka kontinenta.
Na pitanje kako se došlo dotle da se više čak ni ne robuje diplomatskim manirima, pa usred Ujedinjenih nacija koje treba da čuvaju mir u svetu imamo moguću najavu vojne intervencije, Lalić podseća da je za vreme Bila Klintona Amerika proklamovala da je jedina dobra, uspešna diplomatija ona iza koje stoji vojna sila, odnosno prisila.
Nekadašnji dopisnik iz Ujedinjenih nacija smatra da je američka politika sa slučajem SR Jugoslavije, odnosno bombardovanjem Srbije, promenila ponašanje na međunarodnoj političkoj sceni time što su zaobiđene Ujedinjene nacije, njen Savet bezbednosti i što je prekršena Povelja UN. Čak je, podseća on, i generalni sekretar UN Kofi Anan tada rekao da međunarodna zajednica, što će reći NATO, može da interveniše kada proceni da su ugroženi nekakvi moralni principi i prava pojedinih naroda.
„Promenila se i situacija u UN. Organizacija koja je stvorena da brani, čuva i održava mir u svetu postala je u međuvremenu nemoćna. I pre Trampa je nekolicina američkih predsednika pokušavala da omalovažava ulogu UN, između ostalog tako što su uskraćivali svoje fondove za UN koji su dogovoreni po jasno utvrđenim principima“, ističe sagovornik Sputnjika, ocenivši da američka politička elita i Tramp naročito pokušavaju da se ponašaju u tom maniru da UN i nisu važne. Dakle, mi imamo svoje interese, pa ako nas UN podržavaju — dobro, ukoliko nas ne podržavaju — mi ćemo ići našim pravcem.
Po Lalićevoj oceni, to nipodaštavanje od strane Amerike koje se desilo u poslednjih dvadesetak godina i stvorilo drugačiju atmosferu u UN, aktuelizovalo je pitanje da se uloga najznačajnije međunarodne organizacije preispita i da se nađe rešenje da ona zaista sačuva svoju prvobitnu ulogu čuvara mira i bezbednosti u svetu.
U suprotnom, velike sile, poput SAD, ukoliko se nastavi ovakva praksa, mogu da rešavaju probleme mimo UN, a onda se postavlja pitanje čemu Ujedinjene nacije, kaže Lalić za Sputnjik.
