Očekuje se da će u novim NATO vežbama, koje će prvenstveno biti održane u Norveškoj, ali će delom zahvatiti i druge zemlje Skandinavije, uključujući Island, učestvovati, kako mediji pišu, oko 40.000 vojnika i oko 10.000 jedinica kopnene vojne tehnike, ali i 150 borbenih letelica, kao i 70 vojnih brodova.
Uprkos brojnim apelima da se ove vežbe ne održe, norveški zvaničnici tvrde da je „Spajanje trozupca 2018“ vežba od velikog značaja za bezbednost njihove zemlje, a istovremeno će, kako tvrde, predstavljati i svojevrsni test mogućnosti NATO snaga da prebace svoje jedinice u jednu nordijsku zemlju.
Budući da se ove vežbe održavaju neposredno nakon što je Rusija izvela manvere „Istok 2018“, takođe najveće od vremena Hladnog rata, postavlja se pitanje da li je ovo odgovor zapadne vojne alijanse kako bi pokazala svoju vojnu moć.
Šef ruskog Centra za izučavanje društvenih problema nacionalne bezbednosti Aleksandar Žilin tvrdi da, ipak, to nije slučaj, budući da se ovako masovne vojne vežbe planiraju mnogo vremena unapred.
„Ovako veliki i značajni manevri ne organizuju se na brzinu i zato ne bih rekao da na bilo koji način predstavljaju odgovor na vežbe ’Istok 2018‘. Bilo da se radi o ruskim ili NATO vojnim vežbama, unapred se mora isplanirati sva logistika, neophodno je sprovesti prenos vojne tehnike, transport ljudstva i još mnogo drugih detalja, uključujući i brojne mere bezbednosti civilnog stanovništva“, ističe Žilin.
On, međutim, upozorava da se ovde radi o nečem sasvim drugačijem, budući da ovi manevri nisu odbrambenog karaktera, već isključivo ofanzivnog, što i predstavlja ključnu razliku u odnosu na nedavno održane ruske vojne manevre.
Kada je reč o strateškoj bezbednosti, obrazlaže Žilin, dok u Rumuniji, Poljskoj ili Estoniji nije bilo američkih raketnih kompleksa, ove države nisu bile na listi potencijalnih ciljeva ruskih oružanih snaga. Međutim, čim su Amerikanci postavili tamo svoje rakete, apsolutno je logično i jasno da su se ove države morale naći na listi ciljeva strateških nuklearnih snaga Rusije.
„Pitanje je da li su sada ove države bezbednije? Naprotiv. Ko ih je prevario? Njihovi saveznici — Amerikanci. Ista paralela može da se napravi i sa predstojećim NATO manevrima. Države koje učestvuju u vojnim vežbama smatraju da će ih SAD jednog dana zaštititi, ali zapravo, SAD su daleko, a vojna dejstva se neće voditi na njenoj teritoriji, već u ovim državama ’saveznicama‘“, dodaje on.
Kada je reč o Islandu, kako pišu tamošnji mediji, sredinom oktobra bi oko 400 američkih vojnika trebalo da pristigne na poluostrvo Rejkjanes na jugozapadu zemlje, uključujući i 120 helikoptera, nakon čega bi trebalo da pristigne i flota sačinjena od američkih, kanadskih, britanskih i danskih brodova, sa oko 6.000 ljudi na njima.
Upravo se iz tog razloga pobunio islandski parlamentarac Kolbejn Otarson Prope, koji je rekao da vojne vežbe nisu samo uzbudljiva igra za odrasle u kojoj se koriste futurističko oruđe, već vežba za ubijanje ljudi. Samim tim, svi oni koji vrednuju živote drugih moraju da ustanu protiv ovakvih akcija.
„Zato treba razmotriti pitanje izlaska iz Alijanse, ali nažalost nema puno onih na vlasti koji dele to mišljenje“, rekao je Prope.
S tim u vezi se nešto ranije oglasila i portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova, koja je rekla da je pored odbrambenih operacija planirano da se usavršavaju i veštine vođenja ofanzivnih borbi na severnim geografskim širinama tokom sukoba „visokog intenziteta sa sličnim protivnikom“.
„Ova demonstracija vojnog potencijala dešava se u neposrednoj blizini granica Rusije i ima jasnu antirusku orijentaciju“, upozorila je Zaharova.
