On je napomenuo da se, kao i većina građana, zalaže za ulazak zemlje u EU i NATO, ali da nije saglasan sa „kapitulantskim dogovorom“.
Uoči konsultativnog referenduma, na kom će makedonski građani odgovoriti na pitanje da li su za EU i NATO i prihvatanje Prespanskog dogovora između Skoplja i Atine, kojim se određuje novo ime makedonske države, Mickoski je u intervjuu za „Politiku“ rekao da će građani sami doneti odluku da li će izaći na referendum.
„Nemamo dilemu oko toga da li građani znaju šta je dobro za njih. Osećamo obavezu samo da ih informišemo o opasnostima koje proizlaze iz sporazuma sa Grčkom, da razotkrijemo sve laži Zorana Zaeva i da raščistimo maglu kojom želi da pokrije kapitulaciju oličenu u prihvatanju grčkih crvenih linija“, navodi Mickoski.
Upitan zašto VMRO-DPMNE, tokom decenije na vlasti, nije sa Grčkom bolje rešio problem, lider navedene stranke tvrdi da nijedan političar dosad nije prihvatio grčke crvene linije.
„Prespanski sporazum obezličio je i izbrisao Republiku Makedoniju. Menjamo ustavno ime i ustavni identitet. Formiramo komisije koje će ispisivati novu istoriju, tradiciju i kulturu, brišući postojeće. Ovaj dogovor je najbolji samo za Grčku“, smatra Mickoski.
Prema njegovim rečima, Zaev sada od naroda krije ustavne amandmane. „Zašto bi to radio ako su dobri? Ili se izdao kada je izjavio da će se građani neprijatno iznenaditi ako se sada objave amandmani?“, upitao je on.
Istovremeno, tvrdi da je većina građana protiv „kapitulantskog dogovora“, bez obzira na politička uverenja.
„Svi su oni protiv Zaeva, jer se nesposoban da sprovede politiku koja će poboljšati standard građana pokriva ovakvim štetnim sporazumom. Da li tu ima nekakvog stranog uticaja — ne mogu sa sigurnošću da kažem. Zaev, koji ima sve informacije iz bezbednosnih službi, prvi je govorio da je bilo mešanja ruskih biznismena, a sad to poriče. Većina građana i ja opredeljujemo se za EU i NATO, ali se ne slažemo sa kapitulantskim dogovorom i nećemo da ga aminujemo“, naglasio je Mickoski.
On je dodao da će njegovu ličnu odluku građani videti 30. septembra, odnosno na dan održavanja referenduma.
