Sagovornik Sputnjika podseća da je iračko-iranski rat u bitnoj meri odredio sadašnjost iranske države i društva, s obzirom da ga je pokrenuo Sadam Husein kako bi sprečio tekovine Islamske revolucije u Iranu.
Ono što se do sada zna o terorističkom napadu je da su ga izveli pripadnici terorističkih, etnoseparatističkih grupa koje okupljaju arapsko stanovništvo koje živi na jugozapadu Irana, gde postoje latentne separatističke tendencije.
U jednom momentu je odgovornost preuzela i tzv. Islamska država, što se međusobno ne isključuje kad govorimo o afilijaciji postojećih terorističkih grupa, dodaje Starović.
Iran može i mora u ovom trenutku da pokuša da utvrdi kako je do tako krupnih bezbednosnih propusta došlo, budući da se napad dogodio tokom velike vojne parade i da su sve nužne mere bezbednosti zakazale.
Ono što smo čuli od zvaničnog Teherana jeste da je napad koordinisan i sproveden uz podršku inostranih elemenata, ciljajući, verovatno, na sve one političke i bezbednosne pritiske koje Iranu dolaze iz pravca SAD.
„Mi koji posmatramo sa strane, nemamo konkretnih podataka, Teheran ih još uvek nije izneo u javnost, ali može se pretpostaviti da će zvanični Teheran pokušati da dovede ovaj surovi teroristički napad u vezu sa delovanjem SAD, koje su relativno skoro, tokom prošle godine, organizovale specijalnu jedinicu, odnosno radnu grupu u okviru CIA, a nedavno je i Stejt department organizovao specijalnu radnu grupu vezanu za Iran“, kaže Starović.
On smatra da se i napad i posledice napada koje ćemo u narednim danima videti, mogu dovesti u vezu sa opštim previranjima unutar iranskog društva.
„Podsetićemo da od decembra prošle godine imamo čitav niz različitih protesta i nemira širom Irana, koji su podstaknuti kako ekonomsko-socijalnim pitanjima, pa čak i ekološkim, do protesta etnoseparatističkih pokreta. Iransko društvo se nalazi pred velikim izazovima ako se uzmu u obzir ekonomske teškoće kojima je izloženo, a nesumnjivo je da inostrani faktor, u određenoj meri, pokušava to nezadovoljstvo da podstakne“, kaže Starović.
Sagovornik Sputnjika podseća da se sukob Irana i SAD već duže vreme nalazi u „negativnoj spirali“ i on se ogleda kako u ekonomskim tako i u političkim i bezbednosnim pritiscima kojima je Teheran izložen i, nažalost, „ne postoje izgledi da bi u skorije vreme moglo doći do poboljšanja“.
„Zasad je isključen bilo kakav scenario vojne intervencije, ali mi se čini da će Vašington na sve načine pokušati da dovede do smene režima u Teheranu, bilo političkom, bilo drugom vrstom pritisaka. Ono što bi Vašington voleo da vidi je neki scenario promene režima u Teheranu, uključujući čak i državni ili vojni udar. Tako da, čini mi se, sve ove pritiske, pa čak i organizaciju tragičnog terorističkog napada, trebalo bi posmatrati kroz tu prizmu“, kaže Starović.
On podseća da se trenutno na ključnim pozicijama političke vlasti u Vašingtonu nalaze ljudi koji su izrazito negativno nastrojeni prema Iranu, počevši od šefa diplomatije Majka Pompea i savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.