Čvorović podseća da su sve pravoslavne pomesne crkve jednake među sobom, a da je iz istorijskih razloga vaseljenski patrijarh prvi među jednakima po časti, ali ne i po vlasti.
Autokefalnost može da dâ, kako ističe Čvorović, samo crkva majka, a to je u ovom slučaju Ruska pravoslavna crkva.
„Drugi kanon Drugog vaseljenskog sabora, koji je i danas opšteobavezujući za sve pravoslavne pomesne crkve, pa i za Carigradsku patrijaršiju, jasno zabranjuje nosiocima vlasti u drugim pomesnim crkvama da se mešaju u poslove unutar kanonskih teritorija i kanonski granica druge pomesne crkve, jer kako tamo stoji, time se ’stvara mrzovolja i svađa‘ između pravoslavnih crkava. Sadašnji slučaj pokazuje koliko su sveti oci Drugog vaseljenskog sabora gledali daleko — narušavanje jasnih kanonskih granica između pomesnih crkava, što u ovom slučaju radi carigradski patrijarh Vartolomej, zaista unosi razdor u svetskom pravoslavlju“, upozorava Čvorović u emisiji „Sputnjik intervju“.
Prema mišljenju istoričara Aleksandra Rakovića, motivi vaseljenskog patrijarha u ovom slučaju mogu se objasniti samo političkim razlozima, iza kojih stoje Amerikanci.
„Poznato mi je iz mog iskustva, kada sam radio u Vladi Srbije i SR Jugoslavije da su se oni uplitali u naša crkvena pitanja, recimo makedonsko. Usmeravali su čitav proces tako da ne odgovara ni Srbima, ni Makedoncima, nego da stalno bude konfliktna situacija da se problem nikad ne reši. To je po svemu sudeći slučaj i u Ukrajini. Događaji još nisu dovoljno jasni, ali ako saberemo jedan i jedan možemo da zaključimo da su Amerikanci tu upleli prste u tom smislu da pitanje reše u korist Kijeva, a da je vaseljenski patrijarh osoba za taj posao, jer je on na neki način u obavezi prema američkom predsedniku, jer da nema Amerike pitanje je kako bi se Turci odnosi prema njemu“, navodi Raković i kaže da je u kabinetu vaseljenskog patrijarha video da na zidu drži sliku američkog predsednika.
Vartolomej je zato, smatra Raković, pristao da igra na kartu podele u Ukrajini, koja bi bila vrlo bolna po tamošnji narod, a čime bi bio izmaknut još jedan oslonac starog identiteta naroda u toj zemlji, pa ne bi bilo nepravilno reći da se Carigradska patrijaršija zapravo uključila u hibridni rat protiv Rusije.
S druge strane, Raković ističe da se lično uverio da je vaseljenski patrijarh naklonjen Srbima. On podseća da je Vartolomej bio u Jasenovcu i tamo govorio u korist srpskog pitanja u Hrvatskoj i o zatvaranju polemika o tome da li Stepinac treba da bude kanonizovan, gde je bio izričito protiv toga.
„Međutim, mi ne možemo da ostanemo potpuno pasivni u ovom sukobu dve velike crkve kakve su Moskovska i Carigradska patrijaršija, jer će se on, ukoliko dođe do raskola, odraziti na čitavu pravoslavnu crkvu“, smatra istoričar, napominjući da do raskola još nije došlo.
Na pitanje da li bi raskol između te dve patrijaršije izazvao lančanu reakciju i što se tiče Srpske pravoslavne crkve, koja ima probleme u Makedoniji i Crnoj Gori, Raković ocenjuje da je za vaseljenskog patrijarha pitanje Makedonske crkve nije lako rešivo, jer se tiče i Grka.
„Grčke crkve su sve od reda protiv toga da Makedonska crkva postane autokefalna i neće prihvatiti ni varijantu da se zove Skopska crkva. Vaseljenski patrijarh to zna, jer bi ušao u nesuglasice sa drugim grčkim arhiepiskopima i mitropolitima. Kada je reč o pitanju Crnogorca Miraša Dedeića, njega je raščinio upravo patrijarh Vartolomej, jer je Dedeić bio klirik upravo Vaseljenske patrijaršije“, podseća naš sagovornik.
Kanonski poredak pravoslavnih crkava je, ističe Raković, nemilosrdan. Tu se zna red i tog reda se treba držati kako bi se izbegle situacije koje dovode do raskola. Ako bi do njega došlo, SPC koja se nalazi negde u sredini, jer je i slovenska i mediteranska po svom identitetu, mora da igra ulogu nekog medijatora, kaže Raković, koji je uveren da, šta god da se dogodi, neće doći do prekida liturgijskog jedinstva Srpske crkve ni sa Carigradskom, ni sa Moskovskom patrijaršijom.
„Srpska crkva će biti tu negde između, kao što je bila na Kritskom saboru 2016. godine, i neće do kraja zauzimati jednu stranu. To može da bude i nezgodno — taj može da postane i dežurni krivac i jednoj i drugoj strani. To je nezgodna pozicija, kao što je i odlazak na Krit bio vrlo nezgodan zbog toga što Rusi to gotovo da dan-danas nisu oprostili Srpskoj crkvi. Ako sad dođe do slične situacije, to može biti nesrećna situacija i sad treba vagati“, savetuje istoričar.
Za dr Zorana Čvorovića nema sumnje da postoji paralela između Crne Gore i Ukrajine.
„Kao što crnogorske vlasti teže da naprave novi crnogorski identitet koji je antisrpski, a njega nema bez autokefalne crnogorske crkve, tako i ukrajinske vlasti pokušavaju da naprave novi ukrajinski identitet kao ruski, a ni njega nema bez autokefalne proukrajinske crkve. Kijevske vlasti će se svim sredstvima truditi da izdejstvuju tu autokefalnost i da na terenu pruže zaštitu raskolnicima i podršku onima koji otimaju imovinu i hramove Moskovske patrijaršije“, pesimistički Čvorović prognozira i podseća da je Ruskoj crkvi već oteto na desetine hramova i da su ukrajinske vlasti sve to mirno gledale.
„Strahujem da u crkvenom pitanju, ako jasno kao SPC i srpski narod ne stanemo uz kanonski poredak svetskog pravoslavlja u pitanju trenutnog sukoba između Moskovske i Carigradske patrijaršije, ako tu ne zauzmemo jasnu kanonsku poziciju, a ona po meni ne može da bude neutralna, nego mora da bude jasna podrška na strani Moskve, onda će se nama dogoditi ono o čemu trenutno ni najpesimističniji analitičari ne mogu da procene, i u Crnoj Gori, i na Kosovu i Metohiji, i u Makedoniji. Plašim se da neutralna pozicija ne samo da bi značila, kao 1948. godine, potpunu izdaju Rusije na Balkanu, već i izdaju kanonskog poretka, a time otvaramo šansu za razvoj događaja na našem unutrašnjem crkvenom prostoru koji će za nas biti krajnje tragičan“, upozorava Čvorović.
Raković, s druge strane, kaže da ne bi voleo da SPC prekine liturgijsko opštenje sa Carigradskom patrijaršijom i smatra da ima rešenja i da treba i može da se razgovara.
Kad je reč o Crnoj Gori, prema njegovom mišljenju, situacija može da se zaoštri na kijevski način samo ako se pronađe neki episkop iz Crne Gore koji je deo kanonske jerarhije. Što se tiče kosovske crkve, koju sve češće pominju prištinski Albanci, Raković pita ko bi bio na čelu te crkve.
„U našoj jerarhiji trenutno ne vidim nekoga ko bi mogao da bude na čelu te takozvane kosovske crkve, ako bi do toga došlo. Taj ambijent je srpski i pravoslavni po svojoj suštini i tu nema nikakve sumnje. Nisam do kraja pesimista. Mislim da ima šanse da iz ove situacije izađemo čak i jači, ali kad se veliki tuku, onda mali moraju da vode računa“, zaključuje Aleksandar Raković.
