Poseta predsednika Aleksandra Vučića Kini donela je nove investicije i poslove Srbiji, ali i utisak da poziciju sve interesantnijeg partnera, i to ne samo za kineska ulaganja, nalazimo i u činjenici da nas u saradnji ne sputavaju razne birokratske barijere. Na one skrojene u Vašingtonu i Briselu koje im kvare poslove u poslednje vreme sve češće se žale i pojedine članice EU.
To što, kao zemlja koja nije članica EU, u poslovima ne moramo da se rukovodimo sankcijama Zapada uvedenih Rusiji, ili stavljanjem pod lupu mnogobrojnih EU procedura svakog potencijalnog kineskog ugovora, ne bi baš moglo da se nazove ekonomskom neutralnošću, kaže konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Jer ako ste ekonomski neutralni ne možete da se maknete s mesta, dodaje on. U ekonomiji morate da budete agresivni, da nudite određene projekte, da stvarate i nudite određeni ambijent, ističe on i dodaje da nam to polako polazi za rukom. Polako osvajamo principe slobodnog tržišta, naglašava Bušatlija za Sputnjik.
On podseća da su uprkos striktnim procedurama Brisela kojima podleže svaka kineska investicija, Kinezi daleko najviše ulagali upravo u EU. U nemačku privredu su, kaže, upumpali skoro 200 milijardi dolara u poslednjih deset godina i bez tih ulaganja Nemačka još ne bi izašla iz kriznog perioda, kaže sagovornik Sputnjika.
Bušatlija uz to napominje da su Kinezi i dalje daleko zainteresovaniji da ulažu u najrazvijenije zemlje Evrope i to direktno u kapital njihovih firmi.
Ali Kini, kao drugoj ekonomiji sveta, potrebno je širenje tržišta. Zato, osim samih poslova sa Kinezima, nama je važno da nam upravo oni otvaraju mogućnost tešnje saradnje sa ostalima, ukazuje ovaj ekonomista.
„Činjenica je da smo zbog malo agresivnijeg pristupa kineskih firmi podržanih kreditima njihovih banaka, došli u situaciju da čak i Amerikanci počinju da gledaju na mogućnost njihovog učestvovanja u infrastrukturnim projektima u Srbiji. Navodno se vode neki pregovori sa američkim ’Behtelom‘, jednom od od najvećih inženjerskih kuća na svetu“, ističe Buštalija.
On podvlači da je upravo infrastruktura to u šta Rusi i Kinezi, pa evo sad čak i Amerikanci, hoće da ulažu. Dok ona ne bude povezana makar sa ostalim zemljama Balkana i ne bude usklađena sa potrebama Evrope, vrlo teško, smatra on, možemo očekivati velike uspehe.
To što Amerika kao i Evropa povremeno uvode protekcionističke mere, pa se zatvaraju u svoje okvire, ne može, ukazuje on, da bude naša posebna prednost. Koliko god neko ulagao u ovdašnju proizvodnju, naša ekonomija nije toliko velika da može da nanese štetu evropskim interesima. Šta god ovde Kinezi proizvodili oni neće proizvoditi toliko da mogu bilo koga u Evropi da ugroze, podvlači Bušatlija.
„Velike zemlje će prvo uspostavljati svoje ekonomske odnose, kao i uvek u istoriji, a male tu mogu samo da budu neka vrsta servisa, poput tranzita i izvor radne snage za velike“, napominje konsultant za strana ulaganja.
On, u svakom slučaju, ne spori da je Balkan jedno od područja gde postoje neki interesi i Rusije i Kine i Amerike. Podseća da Rusi i Kinezi imaju ugovor o zajedničkom nastupu na trećim tržištima, gde mi možemo da participiramo upravo kao to treće tržište.
Da li nam se onda može desiti da u slučaju sudaranja investicija velikih igrača budemo na šteti zbog njihovog sukobljavanja koje je rezultiralo američkim sankcijama Rusiji, ili američko-kineskim trgovinskim ratom?
Njihovi sukobi se neće lomiti preko naših leđa, ali sukobi velikih uvek dovode do kriznih elemenata koji se odražavaju i na one koji nisu neposredni učesnici, ali jesu deo slobodnog, globalnog tržišta, ukazao je Bušatlija za Sputnjik.