„Jasno smo identifikovali potrebu za dijalogom, iskrenu i direktnu diskusiju, da li su sankcije bile uspešne ili ne. Hajde da analiziramo činjenice, da li su sankcije pomogle evropskoj ekonomiji ili ruskoj ekonomiji ili su, naprotiv, pomogle da se izvrši pritisak na rusku ekonomiju, da li su pomogle da se realizuju Minski sporazume (o rešavanju situacije u Ukrajini)? Kada odgovorimo na ta pitanja donećemo i odluke o našoj budućnosti“, istakao je Sijarto.
Šef mađarske diplomatije naglasio je da se trenutna Vlada Italije takođe protivi automatskom produženju sankcija.
„Čini se da aktuelna Vlada Italije deli stav da sankcije ne treba da se automatski produžavaju i da su neophodne rasprave. Pošto je Italija jaka zemlja, članica G7, slabijem članu EU će biti mnogo lakše da brani ovaj stav zajedno sa većom državom“, zaključio je Sijarto.
U Moskvi su 18. septembra održani pregovori predsednika Rusije Vladimira Putina i premijera Mađarske Viktora Orbana.
Ranije je italijanski premijer Đuzepe Konte izjavio da proširenje evropskih sankcija protiv Rusije ne bi trebalo da se radi automatski. On je takođe naglasio da će Italija raditi na ukidanju sankcija protiv Rusije, ali se to neće dogoditi uskoro.
Evropska unija je uvela ekonomske restriktivne mere protiv Rusije u leto 2014. zbog sukoba u Ukrajini, a kasnije ih proširila. Lideri država-članica EU su u martu 2015. godine povezali sankcije sa punom implementacijom Minskih sporazuma.
Savet EU je 13. septembra 2018. godine produžio individualne sankcije protiv fizičkih lica i organizacija iz Rusije u vezi sa „podrivanjem teritorijalnog integriteta Ukrajine“ na još šest meseci. Sankcije će biti na snazi do 15. marta 2019. godine.
Moskva je preduzela recipročne mere, produžila ih, više puta odbacivala optužbe za mešanje u poslove Ukrajine i izjavljivala da je kontraproduktivno sa njom razgovarati na jeziku sankcija. U poslednje vreme se na Zapadu sve više čuju mišljenja o potrebi za ukidanjem sankcija protiv Rusije.