Nema alternative Dejtonskom mirovnom sporazumu, a eventualne reforme treba da imaju saglasnost dva entiteta i tri naroda. Podržavamo dijalog Beograda i Prištine, ali uz neophodnost poštovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednost UN. Rusija će poštovati svaku odluku građana BiH na predstojećim opštim izborima, u koje se ne meša. Kao što se nije mešala ni u Makedoniji uoči referenduma, za razliku od Zapada čiji su zvaničnici pohodili Skoplje otvoreno agitujući kod građana za jedno referendumsko rešenje. I nije upitan ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU, ali je nedopustivo da se tim zemljama izvana nameće izbor — ili ste sa nama ili ste sa Rusijom.
Ovako sažete poruke šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova tokom upravo završene posete Sarajevu i Banjaluci, koje bi mogla da objedini i njegova izjava da Zapadni Balkan ne treba ponovo da se pretvori u „arenu za borbu“, bile su koliko poruka zvaničnicima u BiH i Republici Srpskoj, toliko i međunarodnoj zajednici.
Važna je poseta Lavrova u ovom trenutku zato što je Zapadni Balkan u centru pažnje Zapada, komentariše za Sputnjik nekadašnji diplomata Zoran Milivojević. Uostalom, pre samo nekoliko dana to je potvrdio i američki ambasador u Beogradu, ocenivši da je stanje u BiH među tri glavne teme.
„Rusija, koja je garant Dejtonskog sporazuma i koja apsolutno ima pravo i obavezu da štiti interese i BiH i sva tri naroda u njoj, vrlo jasno je dala do znanja preko ministra Lavrova da je Dejtonski sporazum osnov svakog političkog angažmana i funkcionisanja koji podrazumeva saglasnost dva entiteta i tri ravnopravna naroda i da samo tako mogu da budu obezbeđeni mir i stabilnost na ovim prostorima“, ističe Milivojević.
Drugim rečima, Lavrov je, objašnjava sagovornik Sputnjika, podvukao ruski stav o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, ali samo u uslovima funkcionisanja izvornog Dejtonskog sporazuma, čiji je Rusija garant.
To je, smatra nekadašnji diplomata, važno zbog onoga što se dešava u unutrašnjoj politici u BiH, imajući u vidu i predstojeće izbore i platforme nekih stranaka koje dovode u pitanje Dejtonski sporazum, principe i norme koje on propisuje u funkcionisanju BiH, ali i u ponašanju međunarodne zajednice.
„Ono što je važno, poslao je poruku da je praktično istekla potreba za daljim postojanjem visokog predstavnika u BiH, institucije koja u stvari osporava i politički i međunarodno-pravni suverenitet funkcionisanja BiH iz prostog razloga što se pokazuje da taj institut Visokog predstavnika nije uvek nepristrastan i do kraja ne poštuje ono što je utvrđeno i propisano Dejtonskim sporazumom kako bi trebalo da funkcioniše BiH“, ističe sagovornik Sputnjika.
On je posebno izdvojio i važnim ocenio susret Lavrova sa šefom diplomatije Srbije Ivicom Dačićem u trenutku kada se kosovsko pitanje nalazi na vrhu interesa i aktivnosti posebno Zapada, Vašingtona i Brisela.
„Ono što je podvučeno, što ima težinu, jeste ponavljanje stava da je međunarodno-pravni okvir za Kosovo i Metohiju ključan, odnosno Rezolucija 1244 i da međunarodno-pravni položaj KiM u tom smislu ne sme da bude sporan i može samo na toj osnovi da bude rešen“, napominje Milivojević.
Na pitanje kako vidi preciziranje Lavrova da su njegovi i stavovi predsednika Republike Srpske apsolutno podudarni o Kosovu, Makedoniji i Crnoj Gori, ovaj diplomata kaže da je to, pre svega, bila poruka međunarodnoj zajednici.
„Rusija je preko ministra Lavrova dala do znanja da je ona faktor od globalnog značaja, da se interesuje za Balkan i da ne prihvata da bude interesno odstranjena sa Balkana. Odnosno, podvlači da će biti prisutna na Balkanu, da tu ima svoje interese i da će ona te interese štititi“, ocenio je Milivojević.
On je podsetio na nedvosmislenu izjavu britanske premijerke Terez Mej u Skoplju, gde je došla posle samita EU u Sofiji, da je britanska politika suzbijanje uticaja Rusije na Balkanu.
„Ja mislim da oko toga postoji konsenzus u glavnim centrima Zapada, da je u toj funkciji i proširenje NATO-a. Ali ova poruka Lavrova iz BiH je da Rusija na to ne pristaje, da ona ima pravo, ali i interes da bude prisutna na Balkanu i da će se ona suprotstaviti takvim nastojanjima da se sa Balkana na neki način eliminiše“, kazao je sagovornik Sputnjika.
I Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje smatra da je Lavrov međunarodnoj zajednici poručio da Rusija ostaje principijelna kada je u pitanju poštovanje međunarodnog prava, bilo da je reč o Dejtonskom sporazumu, Rezoluciji 1244, pravu na nepovredivost granica, jednakim pravima za sve narode, bez favorizovanja jednog…
„Tom izjavom, u stvari, čujemo da će Rusija stati iza takve politike i to je ono što nama znači, jer bez odluke Rusije u Savetu bezbednosti UN i u bilo kojoj drugoj svetskoj organizaciji ne može da se učini ništa. I zbog toga, između ostalog zapadne zemlje ne vole Rusiju — zato što je jaka, moćna i što svojim uticajem može da sprečava da se nauštrb nje same i njenih prijatelja nešto uradi. Mislim da je ta izjava bila prilično jasna svima koji su želeli da je čuju“, zaključio je Deđanski.
