Urednik časopisa „Politikologija religije“ profesor Miroljub Jevtić ovako u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“ ocenjuje dogovor predsednika Rusije i Turske za koji mnogi tvrde da bi mogao da bude prekratnica u budućim međunarodnim odnosima.
„Zbog unutrašnjih problema koje ima, Tramp nije u stanju da se drugačije ponaša prema situaciji u Siriji, već se time bave oni koji povlače pogrešne poteze. Mislim da je bio ovo odličan taktički potez Rusije. Eliminisati opasnost od intervencije ’duboke države‘ koja bi sigurno nanela ozbiljnu štetu efektivama Bašara el Asada, malo primiriti vreme i onda postaviti uslov da ti teroristi moraju da odu i da se civili spasu.“
Koliko je Idlib sada bitan za prestanak sukoba u tom delu sveta?
— Idlib mora da se očisti, to je rak rana. Sve priče da se tu nalaze neke umerene opozicione snage koje se bore za zapadni sistem vrednosti su budalaštine. Tamo je ili DAEŠ ili Nusra front, koje podržavaju SAD, što je opet suluda američka politika, ali je to njihova konstanta. Amerikanci od Drugog svetskog rata u islamskom svetu obavezno podržavaju pogrešnu stranu i videli ste kako im se to vratilo 11. septembra. Ipak, to je ništa u odnosu na ono što im se dešava u Iraku i u Avganistanu. To je glib iz kojeg oni ne mogu da izađu.
Lideri zemalja EU razgovarali su na samitu u Salcburgu o problemu migracija. Da li imaju rešenje ili je ipak na delu nečija namera da se promeni celokupna krvna slika Evrope?
— Ovo poslednje je u pitanju. To je otvorena politika jednog velikog dela establišmenta Zapadne Evrope zajedno sa Velikom Britanijom. Potrebno je samo da se podsetimo da je Dejvid Miliband bio ministar inostranih poslova Vlade te države i u jednom tekstu naveo da pitanje EU treba rešiti tako što će se Evropa proširiti na sve zemlje Mediterana i Bliskog istoka. Naime, u tom momentu su oni hteli i Iran i Tursku u EU. Da se to desilo, muslimani bi već bili većina u EU. Dakle, sve ove priče oko Fronteksa su samo priče da bi se prevarile snage kao što su Salvini, Vilders i Marin le Pen. Treba im anesteziranje javnog mnjenja da desničari ne dobiju na izborima, dok oni ne dovedu Arape koji će za sva vremena matirati nacionalnu Evropu. Dakle, to je samo igra čiji je osnovni cilj potpuna promena krvne slike Evrope.
Šta se krije iza Tačijevih reči da Srbiju niko ne može da natera da prizna nezavisnost Kosova?
— Rezultati koje je Srbija postigla, postigla je zbog sadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džona Boltona koji je 2008. godine rekao da Kosovo ne treba da bude priznato zato što će postati baza islamskog ekstremizma. Ispostavilo se da su glavni saboteri politike SAD sve naše vlade, jer ne treba spominjati „veliku Albaniju“ i njihov nacionalizam. Ideju „velike Albanije“ napravili su Austrougari i Italijani, nisu je napravili Albanci. Cilj Zapada je da se napravi „velika Albanija“. Kad naši spomenu „veliku Albaniju“, misle da će izazvati simpatije kod Evropejaca da stanu na našu stranu, a upravo čine suprotno.
Britanski časopis „Ekonomist“ je preneo da upravo London protura tezu o „velikoj Albaniji“, ali da se istovremeno plaše i „velike Srbije“…
— Dakle, oni neće da dozvole da se Republika Srpska ujedini sa Srbijom u nadi da će RS i Herceg-Bosna kontrolisati muslimane da se ne islamizuju. Cela priča se vrti oko toga. Ista je priča i oko Albanije — napraviti „veliku Albaniju“, da se Albanci ne bi radikalizovali. Upravo mi treba da pokažemo to što priča Bolton, da damo dokaze da je sve što se zbiva na KiM to što on govori — da se na tom području umesto „velike Albanije“ pravi jedna islamska država koje će biti ozbiljna pretnja čitavom svetu. Sedeo sam u kancelariji direktora Hadson instituta u Vašingtonu, odnosno predsednika Keneta Velša, koji je rekao: „Svaki put kad spomenete ’veliku Albaniju‘ i albanski nacionalizam više se borite za ta dva ideala nego što se bori Hašim Tači. Zaboravite to i pokušajte da dokažete da je Kosovo baza Al Kaide“. To je bilo 2004, godine, a mi nikada to nismo pokušali. Tek nedavno su naši političari bojažljivo prvi put spomenuli „Zelenu transverzalu“, a dokaze za to CIA objavljuje u „Njujork tajmsu“, nikakvi obaveštajni podaci nam nisu potrebni.
