„Šefovi država su precizirali niz pitanja koja su juče razmatrana na pregovorima u Sočiju“, navedeno je u saopštenju, uz napomenu da je razgovor održan na inicijativu ruske strane.
Od 2017. godine Belorusija ima pravo na reeksport šest miliona tona isporučene bescarinske ruske nafte, a izvozne carine pune beloruski budžet. Krajem avgusta ove godine Lukašenko je izjavio da ruska strana ne obračunava sve carine od reeksporta ruske nafte uprkos ranije postignutom sporazumu.
Na pregovorima u Sočiju bilo je reči i o formiranju cena za ruski gas namenjen Belorusiji u periodu od 2020. do 2024. godine. Strane su ranije usaglasile cene gasa za 2018. i 2019. godinu, a potom su vicepremijeri dveju zemalja započeli pregovore o uslovima isporučivanja gasa Belorusiji u narednim godinama, do formiranja jedinstvenog gasnog tržišta u Evroazijskoj ekonomskoj zajednici.
Belorusija, takođe, predlaže Rusiji da produži rok za vraćanje kredita za izgradnju Beloruske nuklearne elektrane i da smanji procentnu stopu, pošto je, kako tvrdi Minsk, Rusija prekoračila rokove za izgradnju te centrale.
Procentna stopa, prema rečima Lukašenka, treba da bude oko tri odsto.
Beloruska nuklearna elektrana se gradi pored grada Ostroveca u Grodnenskoj oblasti, a glavni izvođač radova je „Atomstrojeksport“ koji je u sastavu „Rosatoma“. Puštanje u rad prvog energetskog bloka je planirano za sledeću, a drugog za 2020. godinu.
Ruska strana je odobrila kredit koji pokriva 90 odsto vrednosti ugovora (10 milijardi dolara) za podizanje elektrane. Kredit je otvoren do 2035. godine.
