Britanska premijerka Tereza Mej je prvog dana neformalnog samita EU u Salcburgu pozvala lidere Unije da odustanu od „neprihvatljivih“ zahteva u pogledu istupanja njene zemlje iz tog bloka i pozvala Brisel da odgovori adekvatno na njen „ozbiljan i sprovodiv“ plan.
Zvaničnici EU su pak ponovili da Britanija mora da promeni svoj stav o tome kako izbeći uspostavljanje graničnih punktova između britanske pokrajine Severne Irske i Irske, koja je članica EU, kao i kad je reč o budućoj ekonomskoj saradnji posle „bregzita“ u martu 2019.
Na pitanje ko će pre popustiti u ovom „natezanju konopca“ između EU i Velike Britanije, Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona, kaže da je i dalje u toku faza nadmudrivanja Londona i Brisela.
Kako kaže, svojom upornošću EU zapravo pomaže Terezi Mej, jer je ona predložila britanskoj javnosti svoj plan izlaska iz Evropske unije koji ne da nije dočekan sa oduševljenjem, već je veoma oštro kritikovan.
„Sada se, kroz upornost EU, želi pokazati kako Tereza Mej zapravo nema izbora, te da britanska javnost treba da podrži premijerku. To je jedna politička kalkulacija koja neće doneti nikakav veliki rezultat jer su britanska javnost i institucije spremne na to da EU kaže da od sporazuma nema ništa. Naime, Britanija zbog toga neće imati problema jer je privreda te zemlje uvozna i evropske države mnogo više zavise od britanskog tržišta, nego što britanska privreda zavisi od evropskih zemalja. Pritom, Britanija je u međuvremenu sklopila nekoliko vrlo važnih trgovinskih sporazuma — sa Kinom, Japanom, Australijom, a tu su i zemlje Komonvelta, tako da što se Britanije tiče ovo što se sada dešava je samo pitanje političke igre i političkog spasavanja vlade Tereze Mej“, objašnjava Ljepojević.
Prema njegovim rečima, britanska javnost je nezadovoljna Terezom Mej i njenom vladom.
„Od britanske premijerke se mnogo očekivalo, a kada je došla na vlast imala je veliku popularnost. Međutim, desilo se da su se ona i njena vlada pokazali veoma slabim, da su u percepciji maltene gori nego oni prethodni, a bregzit je samo jedna od kapi koja je prelila čašu. I za Terezu Mej bregzit služi da prikrije brojne stvarne probleme u Velikoj Britaniji, poput kriminala, korupcije u policiji i sudstvu. Dakle, ogromni su problemi koji se prikrivaju pričom o izlasku iz Unije", ukazuje Ljepojević.
On dodaje da je, sudeći prema dosadašnjim iskustvima sa politikom Evropske unije, gotovo sigurno da će na kraju biti nekog sporazuma sa zvaničnim Londonom, ocenjuje Ljepojević.
Kako kaže, za to svakako ima još vremena jer Velika Britanija zvanično napušta Evropsku uniju 29. marta iduće godine, ali je prostor za sporazum ostavljen do 31. decembra 2020. godine.
„Dakle, formalni izlazak Velike Britanije iz EU ne obavezuje obe strane da imaju sporazum do trenutka izlaska iz Unije, dok u međuvremenu Evropska unija svojim strogim, navodno principijelnim stavom, pre svega želi da uplaši druge zemlje koje razmišljaju o izlasku. Cilj je da te zemlje shvate da bi to bilo vrlo teško, gotovo nemoguće, da je vrlo skupo i tako dalje. Međutim, to je takođe jedna sitna kalkulacija jer se u nekoliko zemalja, pre svega onih koje nisu u evrozoni poput Danske, Švedske i možda čak i Mađarske, razmišlja o izlasku. Problem je sa zemljama koje jesu u evrozoni i koje praktično ne mogu da izađu jer su zarobljene sa evrosistemom. U toku jedna politička igra gde Evropska unija pre svega vodi računa da spasi ono što je ostalo posle izlaska Velike Britanije“, napominje Ljepojević.
Britanija, nastavlja naš sagovornik, zna da će na kraju doći do nekog sporazuma, kakav god on bio, i ona je spremna, jer najnovije istraživanje pokazuje da 85 posto građana podržava izlazak iz EU.
Na pitanje da li je Irska zaista najveći kamen spoticanja u pregovorima o „bregzitu“, Ljepojević kaže da se zaboravlja da postoji bilateralni sporazum između Velike Britanije i Republike Irske još iz vremena kada nije bilo EU, te da granica praktično nije postojala ni pre članstva u Uniji.
„To je dakle samo jedan trojanski konj koji se koristi za kupovanje vremena i zamajavanje javnosti. Suština je u londonskom Sitiju, koji privlači najviše novca i gde se obavlja najveća trgovina u celoj Evropi. Dakle, suština je u tome kako da Britanija sačuva svoj londonski Siti, kao i kako da EU spreči odliv novca.
Druga stvar su, navodi naš sagovornik, prava građana.
„Naime, tri i po miliona građana EU živi i radi u Velikoj Britaniji, pa je pitanje šta će biti sa njima. To je veliki problem jer nije u pitanju samo pravo na rad već i pitanje zdravstvenog i penzijskog osiguranja, pravni status tih ljudi. EU traži da njeni građani podležu zakonima Unije, a ne zakonima Velike Britanije, gde oni zapravo žive i rade. Britanija je u tom smislu u prednosti jer samo milion Britanaca živi i radi u EU. To su osnovne stvari, a o njima se ne govori jer je odnos javnosti prema tome mnogo oštriji nego kada je reč o granici između Velike Britanije i Republike Irske“, zaključuje Ljepojević za Sputnjik.
