U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da u našoj zemlji tokom 2017. godine nije bilo terorističkih napada i da je nivo aktivnosti u vezi sa regrutacijom boraca za Islamsku državu (DAEŠ) bio nizak.
Kako se ocenjuje u izveštaju, najveće pretnje od terorizma u Srbiji ostaju potencijalno kretanje novca i oružja preko teritorije naše zemlje, povratak stranih terorističkih boraca i radikalizacija, prenosi „Glas Amerike“.
U izveštaju se navodi da je vlada u Beogradu preduzela korake da poboljša svoju sposobnost u borbi protiv terorizma, usvajanjem Nacionalne strategije za sprečavanje i odgovor na terorizam u periodu od 2017. do 2021. godine, ali i nastavljanjem saradnje sa međunarodnim partnerima, uz poseban fokus na sprovođenje zakona i napore u oblasti sajber-bezbednosti, prenosi Tanjug.
Navodi se i da je, kao članica Globalne koalicije za poraz Islamske države, Srbija obećala donacije u medicinskoj opremi u maju, ali da su, kako piše, „neiskustvo u ulozi donatora i unutrašnje prepreke odložile isporuku te pomoći i po svemu sudeći će ograničiti dodatno finansijske i materijalne doprinose Koaliciji“.
U izveštaju se napominje i da je Srbija nastavila da koristi obuku američke vlade u izgradnji svojih kapaciteta za borbu protiv terorizma.
Kada je reč o pravosuđu, sprovođenju zakona i bezbednosti granica, u izveštaju se ističe da je neophodno da Srbija poboljša kapacitete za sprovođenje zakona, ali da je napredak zemlje u toj oblasti postojan.
Ističe se članstvo Srbije u organizacijama čiji je cilj suprotstavljanje finansiranju terorizma i pranju novca, ali i strategija u borbi protiv nasilnog ekstremizma, u kojoj veliku ulogu ima nekoliko ministarstava, uključujući Ministarstvo unutrašnjih poslova, kulture i informisanja, obrazovanja, omladine i sporta.
Srbija je, takođe, uključena u ograničenu regionalnu i međunarodnu saradnju o antiterorističkim pitanjima, dodaje se u izveštaju, u kojem se ukazuje i na saradnju sa Interpolom i Evropolom, bilateralne programe saradnje u obezbeđivanju granica sa Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom i slično granično partnerstvo sa BiH i Hrvatskom.
„Srpske agencije u ovoj oblasti rutinski sarađuju i sa Albanijom, Kosovom, Makedonijom i Crnom Gorom“, zaključuje se u izveštaju o Srbiji.
U izveštaju Stejt departmenta obrađeni su i podaci za teritoriju Kosova, BiH i Makedoniju.
Za Kosovo, koje je takođe član Globalne koalicije za poraz Islamske države, navodi se da je i u 2017. nastavilo da se bori sa rastućom pretnjom terorizma, uz napomenu da su 403 osobe sa te teritorije putovale u Siriju i Irak da se bore u redovima Islamske države ili Nusra fronta, a da je njih 74 poginulo.
Prema podacima Stejt departmenta, 133 se vratilo, dok 196 ostaje u konfliktnim zonama.
Kada je reč o BiH, u izveštaju se ističe da je ta zemlja nastavila da povećava svoje antiterorističke kapacitete u 2017, ali da rupe u zakonima i blage kazne ostaju najveći izazovi.
„Efikasniju unutrašnju saradnju u BiH podrivaju međuagencijski i lični sukobi, dok ekstremistička ideologija i regionalne nacionalne ekstremističke grupe ostaju potencijalni izvor terorizma, a što se tiče rehabilitacije i deradikalizacije, nije načinjen veliki napredak“, ocenjuje se u izveštaju.
Za Makedoniju se ističe da je sarađivala sa SAD u antiterorističkim naporima, kao i da je, takođe, članica Globalne koalicije za poraz Islamske države.
Makedonske vlasti su procenile da pripadnici i simpatizeri Islamske države održavaju prisustvo u toj zemlji, a Ministarstvo unutrašnjih poslova i obaveštajna agencija procenjuju da je najmanje 150 makedonskih državljana putovalo da se priključi terorističkim grupama u Siriji i Iraku, ističe se u izveštaju.
Kako se dodaje, od njih, 30 je ubijeno, 40 je i dalje u tim zonama, dok se 80 vratilo kući u Makedoniju.
