U prvom gostovanju jedne estonske pozorišne trupe na Bitefu, Estonci će izvesti predstavu „Prljavština NO43“ Teatra NO99, koju rediteljski potpisuju Ene Lis Semper i Tit Ojaso.
Odlike rada tog jedinstvenog teatra iz Talina date su već u njegovom nazivu, budući da naslovi svih njihovih predstava sadrže brojeve, od broja 99, pa naniže, sa idejom da kada dođu do nule, trupa prestane da postoji.
Neposredno pred početak predstave, dok su rekviziteri raznosili blato po pozornici i zalivali ga vodom, jedan od autora ovog komada Tit Ojaso pojasnio nam je svoju rediteljsku koncepciju neobičnog performansa.
„Ovaj nered na sceni ne treba da predstavlja samo metaforu prljavog, ukaljanog sveta i da su svi u blatu. Predstava ima takođe i drugo značenje, drugi smisao. Ako izuzmemo ovaj deo s blatom, svedoci smo i pojave i uzdizanja prelepih stvari. Najvažnije je da razumete trenutak, da razumete situaciju, da pokupite to iskustvo i podignete ga na novi nivo“, ocenio je estonski umetnik za Sputnjik.
On je napomenuo da je roditelj dvoje dece i da ne želi da razmišlja o svetu u kojem ona treba da odrastaju.
„Svakodnevica nas čini pesimističnima i odustajemo od nade da nešto može da nas promeni i da nešto može da se uradi bolje. Smatram da su promene u svetu mnogo veće nego što smo mi spremni da priznamo, kao i globalna menjanja kojima moramo da se prilagodimo u godinama koje dolaze“, objasnio je on za Sputnjik.
Prema rečima organizatora Bitefa, Teatar NO99 biće jedno od najvećih otkrića za publiku. Reč je pre o fizičkom teatru nego o savremenom plesu: u ringu ispunjenom blatom deset glumaca izvodi različite scene, od onih iz običnog života, do alegorija na hrišćanstvo. Zajedničko im je što su sve komične i apsurdne i što grade zajedničku metaforu raspada savremenog sveta koji se valja u blatu.
Predstava „Prljavština NO43“ je nakon premijere izazvala različite reakcije — od onih da takve predstave ne treba da postoje, do ushićenosti i isticanja njene uzvišenosti i poetičnosti. O toj „koreografskoj simfoniji o trenutku raspada sveta" publika koja večeras bude ispunila salu Pozorišta na Terazijama moći će na licu mesta da zauzme sopstveni stav. Do tada, kao uvertira, neka posluže reči kritičara „Teatar tajmsa“ koji primećuje da nas „iz scene u scenu reditelji podsećaju da je svet na ivici kataklizme, katastrofa je na pragu, sledi kraj svega, prirode, društva, ekonomije, politike, morala etike“.
