Trgovinski rat između Kine i SAD je odlična mogućnost za Rusiju da postane novi snabdevač kineskog tržišta — sojom. Prema njegovim rečima, ruska soja je visokog kvaliteta, ali nažalost nema je dovoljno na kineskom tržištu.
Kina je najveći potrošač soje na svetu. Od te žitarice se proizvode različite namirnice, kao i ulje. Osim toga, sorte lošijeg kvaliteta koriste se za prehranu stoke. Kina uvozi više od trideset miliona tona soje, što čini skoro dve trećine ukupne američke proizvodnje te kulture godišnje. Nakon što je predsednik SAD Donald Tramp uveo carine u visini od 25 odsto na uvoz kineske robe, u vrednosti preko 50 milijardi dolara, Kina je odgovorila istovetnim merama.
Soja je na spisku američke robe koja se našla na udaru kineskih mera. Interesantno je da soja najbolje uspeva u „crvenim“ državama, odnosno baš tamo gde je pobedio Tramp — u Ajovi, Nebraski i Kentakiju. Imajući u vidu da je Kina glavno tržište gde Amerika izvozi soju, Peking je logično pretpostavio da bi uvođenje carina na uvoz soje trebalo da izvrši ne samo ekonomski, već i politički pritisak na Trampa.
Sa druge strane, ta mera primorava Kinu da nađe nove dobavljače. Međutim, nijedna država ne može odjednom da isporuči toliko soje koliko su to mogle SAD. Za sada, deo problema će biti rešen tako što će Kina uvoziti veće količine iz Brazila i Argentine, a Rusija bi uskoro mogla da postane jedan od značajnih izvoznika soje na kinesko tržište.
„Rusija ne gaji genetski modifikovanu soju i to je njena velika prednost. Sav rod soje je potpuno prirodan i ima veliki sadržaj proteina. Od ovako kvalitetne sirovine, može se dobiti više proteina. Kina je svakako zainteresovana za rusku, ekološki ispravnu i kvalitetnu soju. Međutim, za sada Rusija izvozi samo jedan mali deo, svega 500.000 tona. Ne sme se zaboraviti da bi trebalo popuniti rupu od trideset miliona tona. Rusija bi trebalo da požuri“, kaže za Sputnjik generalni sekretar Kineske asocijacije za razvoj preduzeća u inostranstvu He Dženvej.
Naš sagovornik je dodao i da zbog američkih tarifa za Kinu i sankcija SAD prema Rusiji dve zemlje sve više jačaju ekonomsku i trgovinsku saradnju.
„Trgovinski rat između SAD i Kine i američke sankcije prema Rusiji pružaju našim zemljama određenu šansu za razvoj bilateralne saradnje. Uzmimo za primer poljoprivredu. Kina će smanjiti uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Sjedinjenih Država, a Rusija može da zauzme tržišnu nišu, koja će se na ovaj način osloboditi. Drugi primer je aluminijum. Zbog američkih sankcija, Rusija gubi tradicionalna tržišta za tu vrstu proizvoda u Americi i Evropi. Šta da se radi? Rešenje je očigledno — taj aluminijum može da se proda Kini, koja bi mogla da preradi sirovine i napravi konačne proizvode: elektrolitički aluminijum, legure aluminijuma i slično. Dakle, otvaraju se nove mogućnosti“, kaže naš sagovornik.
Istovremeno, prema rečima He Dženveja, Rusija polako prestaje da bude samo isporučilac sirovina za Kinu. Kina sve više kupuje gotove proizvode u Rusiji.
„Energetika i dalje ostaje najprivlačnija oblast za kineske investicije u Rusiji. Međutim, udeo prerađivačke proizvodnje u ovoj oblasti raste. Ranije je Kina iz Rusije uglavnom uvozila sirovu naftu i prirodni gas. Sada u Kini postoji velika potreba za gotovim proizvodima, na primer, za metanolom, kao i za tečnim prirodnim gasom i drugim čistim energentima. U Kini svakodnevno raste potražnja za tim proizvodima.“
Ranije je Kina bila jedan od najvećih uvoznika američkog tečnog prirodnog gasa. Ali zbog trgovinskog rata, tečni gas iz Amerike takođe potpada pod režim kineskih sankcija. I to je već dovelo do značajnog smanjenja broja američkih tankera koji idu Kinu. U julu su dva ruska tankera isporučila prvi kontingent tečnog prirodnog gaza u Kinu preko Severnog morskog puta. Takođe, pregovara se o povećanju isporuka gasa putem gasovoda. Predsednik KNR Si Đinping, u razgovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u okviru Istočnog ekonomskog foruma, poručio je svojim saradnicima da što pre ugovore isporuke ruskog gasa u Kinu preko zapadne rute.
