„Priznajem da mi je poznat kritički stav baltičkih zemalja. Za Nemačku je politika energetike diversifikovana, mi uvozimo gas iz Norveške, Holandije, Rusije. Suočavamo se s problemima u ostvarivanju dogovora o klimi, naša potreba za gasom će zapravo rasti. Projekat ’Severni tok 2‘ će, čini mi se, biti značajan i važan za nas“, rekla je Merkelova.
Ona je naglasila da Ukrajina i dalje treba da bude zemlja za tranzit gasa i dodala da se nada da će biti realizovan i projekat turskog gasovoda.
Predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte je navela da je stav njene zemlje o projektu „Severni tok 2“ nepromenjen.
„Ovaj projekat ocenjujemo kao geopolitički, a ne kao komercijalni ili energetski projekat. Naš stav je, nažalost, zasnovan na ne baš dobrom iskustvu. Znamo šta znači zavisiti od jednog izvora energije, iz Rusije“, rekla je Gribauskajte.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od obala Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.
On će prolaziti kroz teritorijalne ili isključive ekonomske zone zemalja koje se prostiru duž obala Baltičkog mora – Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Kompanija „Nord strim 2 AD“, operater projekta, čeka još da joj dozvolu za izgradnju gasovoda da Danska.
