Kako navodi list, ovo je samo jedan od zaključaka do kojih je nedavno došla Kongresna istraživačka služba u Americi, telo koje isključivo radi za zakonodavni organ u SAD pružajući analize komitetima i članovima oba doma bez obzira na njihovu partijsku pripadnost.
Novosti navode da se u tom analitičkom tekstu baca svetlo na odnose Amerike i Srbije i razmatra uloga naše države na Zapadnom Balkanu, njenim pregovorima sa EU, ali su u posebnom fokusu relacije Beograda i Moskve.
Kako piše list, poseban akcenta dat je radu ruskog centra u Nišu i podršci Kremlja, kako se navodi, „promoskovskim partijama u Srbiji“.
„Ovo bi mogle da budu teme od interesa za Kongres s obzirom na to da se Srbija prepoznaje kao važan politički i ekonomski faktor u celokupnoj budućnosti Zapadnog Balkana, kao i zbog činjenice da su joj SAD obezbedile pomoć u značajnom iznosu. Kongres će verovatno ostati zainteresovan za razvoj srpsko-kosovskih odnosa koji bi mogli da ograničavaju blisku saradnju SAD i Beograda“, navodi se u tekstu, prenose Novosti.
List piše i da veliko interesovanje istraživačkog tima privlači vojna saradnja Srbije i Rusije, kao i da je primetna „briga“ posle kupovine „migova“ iz Rusije i najavljenog dolaska još 30 oklopnih vozila da će to učvrstiti veze između dve zemlje, ali se u tom kontekstu posmatra i naš region.
Naročito ih „bode“najavljeno otvaranje centra za popravku ruskih helikoptera u zavodu „Moma Stanojlović”, prenose Novosti.
„Sve u svemu sporazum o kupovini oružja sa Rusijom može da poveća tenzije sa susednim državama, posebno sa Hrvatskom i Kosovom i da pokrene trku u naoružanju“, navodi se u dokumentu.
Prema navodima lista, takođe se daje presek odnosa Srbije i SAD, za koje se kaže da su povremeno bili „klimavi“ zbog američkih intervencija u sukobima u BiH i na KiM i priznanja nezavisnosti Kosova, ali se konstatuje da su se izgleda ti odnosi popravili i da danas izgledaju „srdačno“.
Što se tiče političkih kretanja u Srbiji, navodi se da i dalje „traju tenzije“ između onih koji favorizuju orjentaciju Srbije prema Zapadu i članstvo u EU i nacionalističkih snaga koje predvodi SRS i koje se protive zapadnoj orijentacijii i izražavaju želju da ostanu bliski Rusiji, pišu Novosti.
U delu koji se odnosi na Kosovo, kako navodi list, podseća se da Srbija nastavlja da isplaćuje blizu 900 miliona spoljnog duga Kosova Pariskom i Londonskom klubu kao i EBRD-u, jer se „bivša pokrajina smatra teritorijom Srbije“, a dugovi su nastali između 1970. i 1990. godine.
„Iako kosovska vlada nije u iluziji da će Vučić priznati nezavisnost Kosova, ipak se nada da će on možda biti spreman da napravi neku koncesiju“, navodi se u tekstu.
Kako prenose Novosti, ideja nekih posmatrača bila je da će Beograd naći način da „normalizuje“ odnose sa Prištinom bez izričitog priznavanja Kosova, a što bi omogućilo Kosovu da se pridruži na primer Unesku.
U dokumentu se navodi i da se tokom leta ove godine pojavila ideja o „regulisanju granice između Kosova i Srbije“.
„Između 2001. i 2017. SAD su obezbedile oko 800 miliona dolara pomoći Srbiji za podsticanje ekonomskog rasta, jačanje pravosudnog sistema i promovisanje dobrog upravljanja. Uprkos neslaganjima oko nezavisnosti Kosova i, prema uverenju Vašingtona, mešovitih poruka Srbije oko njenih odnosa sa Moskvom, SAD i dalje podržavaju napore Srbije da se pridruži EU“, piše u tekstu.
U tekstu se još navodi i to da mnogi posmatrači prilika u našem regionu smatraju da SAD treba da ožive svoju nekadašnju strategiju aktivnog angažovanja na Zapadnom Balkanu posebno u odnosima sa Srbijom, prenose Novosti.
