Ovim manevrima, koji su startovali juče i trajaće do 17. septembra, rukovodi neposredno ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, a vežbe se održavaju na Dalekom istoku Rusije, kao i u akvatorijama Tihog okeana. U njima, kako je i ranije najavljeno, učestvuje više od 300.000 vojnika, više od 1.000 aviona, helikoptera i bespilotnih letelica, oko 36.000 tenkova, oklopnih vozila i drugih borbenih mašina, kao i 80 brodova i drugih plovnih vozila.
Vojne vežbe će se odvijati u dve faze: u prvoj fazi će na Dalekom istoku biti raspoređene trupe, a mornarička grupa će se povećati u severnoj i dalekoistočnoj morskoj zoni. U drugoj fazi će komandanti i štabovi odraditi upravljanje kombinovanim grupama trupa sa praktičnom primenom odbrambenih i ofanzivnih dejstava.
Koje naoružanje će biti korišćeno u manevrima?
Kada je reč o avijaciji, glavnu ulogu u manevrima nosiće bombarderi Su-34 i višenamenski lovci Su-35, zatim će biti uključeni helikopteri Mi-28 i Mi-35, ali i bombarderi velikog opsega Tu-22M3, koji ujedno imaju mogućnost da budu opremljeni i raketama dalekog dometa.
Takođe, u manevrima će učestvovati i bombarderi Su-24, lovci-presretači MiG-31BM, kao i jurišni lovci Su-25 – svi ti avioni su prebačeni na aerodrome Dalekog istoka sa vojnih baza iz Čeljabinske, Permske i Krasnojarske oblasti.
Sa mora će rusku vojsku podržavati jedinice Pacifičke i Severne flote – brodovi će se braniti od simuliranog napada iz vazduha korišćenjem raketnih sistema „Kalibar“, a braniće i kopnenu vojsku od „desanta“ protivnika u akvatorijama Ohotskog mora i severozapadnog dela Pacifika.
U ovim vežbama učestvovaće i mornarička avijacija, a avioni i helikopteri će obezbeđivati ofanzivu kopnenih jedinica iz vazduha nanoseći masivne raketno-bombaške udare na potencijalnog neprijatelja.
Zašto se ovi manevri održavaju baš sada?
Prema rečima načelnika ruskog Generalštaba Valerija Gerasimova, „Istok 2018“ podrazumeva upravo vojne manevre u većoj meri nego što je to slučaj bio sa drugim vojnim vežbama koje su sprovođene u poslednjih desetak godina na teritoriji Ruske Federacije. Glavna razlika između manevara i vežbi je, kako objašnjava, u tome što ovog puta odjednom učestvuje više vojnih okruga.
„Nema ovde nikakve senzacije, ovi manevri su jednostavno došli na red. U pitanju je ciklus pripreme oružanih snaga, a ove godine je dogovoreno da se više vojnih okruga spoji“, obrazložio je Gerasimov.
Takođe je istakao i da slične vojne vežbe, makar po veličini, u modernoj Rusiji nisu odrađivane, a najpribližniji slučaj desio se 1981. godine kada je Sovjetski Savez sproveo manevre „Zapad 81“, u kojima je takođe učestvovalo više vojnih okruga – Beloruski, Kijevski i Pribaltički.
Zašto baš na istoku?
Prema mišljenju vojnih stručnjaka, „Istok 2018“ govori o solidarnosti Rusije i Kine u spoljnopolitičkom smislu, samim tim se i objašnjava učešće kineske vojske u ovim vojnim manevrima. Naime, Kina je poslala šest aviona i 24 helikoptera, među kojima su i Mi-171, Z-9 i Z-19.
Pored toga, lokalitet njihovog održavanja pokazuje mogućnost, iako veoma malu, eventualnog konflikta Rusije i NATO-a na istoku, zbog čega Moskva i Peking uvežbavaju varijante odbijanja potencijalne vojne agresije u tom pravcu.
Upravo zato je, prema mišljenju stručnjaka iz Centra za vojno-političko novinarstvo Borisa Rožina, važno pratiti reakciju Zapada, a pre svega Pentagona, jer će rusko-kineski manevri najverovatnije biti korišćeni kao izgovor za dalje povećavanje aktivnosti NATO-a u Istočnoj Evropi.
Sa druge strane, sugeriše on, ove vojne vežbe će poslužiti Zapadu i da aktivira program vojne saradnje sa Japanom, odnosno da propagira navodni rast opasnosti koja Tokiju preti od strane Pekinga.
„Zapad će najverovatnije apelovati na Japan da više ulaže u svoje oružane snage i bezbednost države. Sa druge strane će i SAD povećati svoje prisustvo u Južnoj Koreji, i vrlo verovatno čak sabotirati mirovni proces između dve Koreje i program smanjenja nuklearne napetosti u regionu. Drugim rečima, Zapad će svaki pokušaj Rusije koje ona preduzima u smislu jačanja mira, tumačiti kao opasnost“, zaključuje Rožin.
