„Ruska i kineska strana potvrdile su zainteresovanost za aktivniju upotrebu nacionalnih valuta u međusobnim računima. To će povećati stabilnost bankarskih usluga za izvozno-uvozne transakcije u uslovima postojećih rizika na globalnim tržištima“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, u prvoj polovini godine bilateralni trgovinski obrt povećan je za skoro trećinu i dostigao 50 milijardi dolara. „Postoje svi razlozi da se veruje da ćemo do kraja godine doći do rekordnog nivoa trgovinskog prometa od 100 milijardi dolara“, dodao je ruski predsednik.
Predsednik Rusije je nakon razgovora istakao jačanje direktnih veza između subjekata Rusije i Kine. On je dodao da Rusija i Kina povećavaju saradnju u oblasti poljoprivrede i da je izvoz žitarica u Kinu u periodu januar-jun ove godine veći nego za čitavu 2017. godinu.
Situacija na Korejskom poluostrvu
Rusija i Kina će nastaviti da pomažu diplomatsko rešavanje situacije na Korejskom poluostrvu u skladu sa rusko-kineskim planom, izjavio je Putin.
„Nastavićemo naše zajedničke napore na političkom i diplomatskom rešavanju situacije na Korejskom poluostrvu u skladu sa rusko-kineskom kartom puta“, rekao je Putin.
On je dodao da se nada efikasnosti narednog međukorejskog samita.
„Podržavamo korake koje preduzima rukovodstvo Južne i Severne Koreje za obnovu bilateralnih odnosa. I nadamo se efikasnosti narednog međukorejskog samita u Pjongjangu. Naravno, smatramo da je važan element opšteg procesa rešavanja situacije na Korejskom poluostrvu i normalizacija odnosa između Severne Koreje i SAD“, istakao je Putin.
Saradnja u oblasti energetike
Putin je dodao da Rusija i Kina razvijaju saradnju u oblasti energetike, uključujući i u oblasti mirnodopske nuklearne energije.
„Važna oblast saradnje je energetika. Prošle godine samo u okviru međudržavnih sporazuma Rusija je u Kinu isporučila 30 miliona tona nafte, a uzimajući u obzir komercijalne isporuke, ta cifra prelazi 50 miliona tona. Prema planu se gradi gasovod ’Snaga Sibira‘, čiji je početak rada planiran za kraj 2019. godine. Usaglašeni su osnovni uslovi isporuka gasa sa Dalekog istoka“, istakao je ruski predsednik.
On je naveo da kineski investitori imaju značajan udeo u projektu „Jamal TPG“.
„Rusija je najveći izvoznik električne energije i uglja u Kinu. Razvija se rusko-kineska saradnja u oblasti mirnodopske nuklearne energije. Već radi prva faza Tjanvanske nuklearne centrale. ’Rosatom‘ planira da izgradi još dve jedinice ove nuklearne elektrane“, rekao je ruski lider.
Kineski predsednik je sa svoje strane rekao da će do kraja godine održati niz sastanaka sa predsednikom Rusije i takođe istakao progres u velikim projektima sa Rusijom u oblasti energetike, vazduhoplovstva i istraživanja svemira.
„Obe strane ulažu aktivne napore za povezivanje (inicijativa) ’Jedan pojas — jedan put‘ i Evroazijskog ekonomskog saveza, napreduju veliki strateški projekti u oblasti energetike, vazduhoplovstva i svemira“, naglasio je kineski predsednik.
Si Đinping je naglasio da Rusija i Kina imaju slične stavove o međunarodnim pitanjima, zajedničke interese i solidnu osnovi za saradnju.
„U svetlu promenljive međunarodne situacije, faktora nestabilnosti i nepredvidivosti, sve veći značaj dobija saradnja Kine i Rusije u održavanju jednakosti, pravednosti, mira i stabilnosti u celom svetu“, dodao je kineski lider.
„Tokom proteklih četiri meseca predsednik Putin i ja smo održali tri sastanka. Intenzitet kontakata između nas pokazuje visok nivo i poseban karakter rusko-kineskih odnosa, naglašava prioritet naših bilateralnih odnosa u spoljnoj politici dveju zemalja“, naglasio je Si.
„Do kraja ove godine predstoji nam još niz sastanaka na važnim događajima za nastavak naših kontakata“, dodao je on.
Predsednik Kine Si Đinping na poziv Putina 11. i 12. septembra prvi put učestvuje u radu Istočnog ekonomskog foruma.