Potom će se u podne obratiti Srbima sa Kosova i Metohije, na skupu u Kosovskoj Mitrovici, govorom u kojem će izneti okolnosti, realno stanje stvari, kapacitete i mogućnosti Srbije da se dođe do kompromisnog rešenja, kojim bi bili uvaženi i interesi Srba i Srbije na KiM.
Biće to centralni događaj njegove dvodnevne posete južnoj srpskoj pokrajini, tokom koje je, u subotu, već naznačio šta Srbija namerava da učini za ekonomsko jačanje opština na severu, u kojima su Srbi većina.
„Hoćemo ekonomski snažnijeg i jačeg Srbina na Kosovu i Metohiji, hoćemo da Srbija pomogne više“, rekao je Vučić, najavio investicije u svih 10 opština i pozvao srpske privrednike da ulažu i u većinski srpske, ali i u albanske sredine.
Kada je reč o Srbima južno od Ibra, poručio je da nemaju nikakav razlog za zabrinutost, jer nismo ni blizu bilo kakvog dogovora, ali, i ako se nešto bude promenilo i prihvatili njegovi predlozi, rekao je, svaki Srbin će imati mnogo više prava nego danas, te i neuporedivo bolji život.
Nismo blizu dogovora, precizirao je, jer za to nema podrške međunarodne zajednice, pre svega najmoćnijih evropskih sila, podseća Tanjug.
Kad je reč o političkim porukama, pažnju je privukla njegova poruka da je vreme da sa Albancima razgovaramo sa mnogo više međusobnog poštovanja.
Ukazao je, takođe, u razgovoru sa političkim predstavnicima Srba sa KiM, da je pitanje Kosova teško i kompleksno, da je zato takvo i rešenje tog pitanja i ponovio da je neophodno da se ne izgubi iz vida koliko bi Srbe dramatično ugrozilo svako rušenje mira i stabilnosti na ovom području.
Puno je junaka, kaže, koji bi „život dali za KiM, ali ni dan ne bi živeli na KiM“.
Puno je i onih koji bi samo rekli — Kosovo smo odavno izgubili, priznajte nezavisnost, da se ne zamajavamo.
„Najmanje je običnih, racionalnih Srba, koji znaju koliko je ovo teško i kompleksno pitanje, koji znaju da niti je sve naše, niti je sve njihovo“, rekao je Vučić.
U subotu je posetu započeo u Zubinom Potoku, gde je obišao Centar za ekologiju i razvoj sporta i Centar Crvenog krsta AP KiM, zatim hidrocentralu Gazivode, a potom gazdinstvo porodice Kovačević u selu Ibarsko Postenje i Poljoprivrednu školu u Lešku.
