„Odlučili smo da radimo na sporazumima na sastanku sa direktorom Centralne banke Rusije u Moskvi“, prenosi agencija ILNA reči direktora Centralne banke Irana.
U petak je Teheran bio domaćin razgovora lidera Rusije, Turske i Irana, Vladimira Putina, Redžepa Tajipa Erdogana i Hasana Rohanija. Glavne teme diskusije bili su proces rešavanja krize u Siriji i situacija u provinciji Idlibu u toj zemlji.
Ranije je Erdogan pozvao na okončanje dominacije dolara u međunarodnoj trgovini i prelazak na trgovinu u nacionalnim valutama. Turski lider je istakao da se sistem vezan za dolar pretvorio u najveći problem, a trgovinski ratovi i protekcionizam primoravaju da se iskoriste nove strategije u mnogim oblastima. Cilj manipulacije deviznim kursevima je da se u pitanje dovede jaka i zdrava turska ekonomija, naglasio je Erdogan.
Sankciona politika SAD
Sjedinjene Američke Države su 6. avgusta ponovo uvele sankcije protiv Irana, koje su ranije suspendovane nakon postizanja Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana o iranskom nuklearnom programu. Američki predsednik Donald Tramp najavio je početkom maja da se Vašington povlači iz sporazuma sa Teheranom i obnavlja sve sankcije, uključujući i one protiv zemalja koje posluju sa tom državom.
Ranije je grupa senatora u Gornjem domu Kongresa SAD predložila na razmatranje zakon o antiruskim merama, uključujući i sankcije protiv novog državnog duga i državnih banaka. Američki eksperti sa kojima je razgovarao Sputnjik naveli su da je formulacija u predloženom dokumentu dvosmislena — iza nje bi mogla da se krije blokada fizičke imovine i svih operacija u dolarima za državne banke.
Odnosi Vašingtona i Ankare se u poslednje vreme pogoršali, između ostalog i zbog slučaja američkog pastora Endrjua Brensona, kog su uhapsile turske vlasti. Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije ministru pravde Turske Abdulahmitu Gulu i ministru unutrašnjih poslova Sulejmanu Sojluu, optužujući ih za „teška kršenja ljudskih prava“.
Zatim je predsednik SAD Donald Tramp udvostručio carine na aluminijum i čelik iz Turske, što je dovelo do obaranja turske lire na istorijski minimum. Ankara je kao odgovor naglo povećala carine na 22 vrste američke robe u vrednosti od 533 miliona dolara.
