U Rafineriji nafte Pančevo s uspehom je okončana montaža vangabaritne opreme u okviru realizacije projekta izgradnje postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja. To je, kako je saopšteno iz kompanije NIS, kapitalni projekat druge faze modernizacije prerađivačkih kapaciteta ove kompanije.
Ovaj projekat vredan više od 300 miliona evra jedan je od najvećih investicionih projekata u Srbiji, a nova postrojenja počeće da rade u trećem kvartalu 2019. godine.
Nova postrojenja omogućiće da se poveća proizvodnja visokokvalitetnog benzina, dizela i tečnog gasa, kao početak proizvodnje koksa, proizvoda koji se dosad uvozio u Srbiju, kaže direktor Bloka „Prerada“ Vladimir Gagić.
Gagić je podsetio da je NIS već realizovao prvu fazu modernizacije Rafinerije Pančevo u vrednosti od 500 miliona evra, kojom je omogućena proizvodnja benzina u EVRO 5 kvalitetu.
Prema Gagićevim rečima, modernizacija prerađivačkih kapaciteta jedan je od strateških prioriteta NIS-a, a realizacijom projekta „Duboka prerada“, Rafinerija Pančevo postaće jedna od najmodernijih u Istočnoj Evropi.
„Sam projekat, pored toga što je ekonomski značajan i podiže proizvodnju evrodizela, benzina i tečnog naftnog gasa, za rafineriju znači da značajno popravljamo i samu ekologiju, i to ne samo u Rafineriji nafte Pančevo, već i u čitavoj Srbiji, tako što se prestaje sa proizvodnjom mazuta. Znamo da je mazut sve manje ekološki prihvatljiv u EU i u Srbiji. Sve je manja potražnja, a zakonski propisi za korišćenje mazuta su sve rigorozniji. Sa startom ovog pogona, rafinerija nafte Pančevo biće jedna od retkih rafinerija u regionu koja će imati nultu produkciju mazuta“, kaže Gagić.
Direktor projekta „Duboka prerada“ Olivije Buazar rekao je da je posao poput ovoga veoma kompleksan i da sa sobom nosi brojne izazove.
„Dosad smo realizovali oko 1,3 miliona radnih sati, a na terenu koji je po površini sličan veličini dva fudbalska igrališta radi oko 700 radnika, osam dizalica, desetine kamiona i radnih mašina. Ova faza Projekta zahtevala je mnogo truda svih učesnika i intenzivnu koordinaciju, a tok radova pokazuje da smo na dobrom putu i da imamo razloga za zadovoljstvo realizacijom“, kaže Buazar.
